D.I.C. Veritas

Politika, 14.07.2026, Suđenja pilotima: rat još traje u sudnicama

14. Juli 2026. 20:52

Piše: Savo Štrbac

Te­ško je po­ve­ro­va­ti u slu­čaj­no­sti ka­da se u raz­ma­ku od sa­mo dva­de­set i če­ti­ri ča­sa na dva raz­li­či­ta kra­ja ne­ka­da­šnje za­jed­nič­ke dr­ža­ve po­kre­nu ili za­u­sta­ve toč­ko­vi pra­vo­su­đa za do­ga­đa­je ko­ji su deo istog tra­gič­nog rat­nog mo­za­i­ka. Naj­pre je 7. ju­la 2026. go­di­ne pred Žu­pa­nij­skim su­dom u Za­gre­bu, na­kon sko­ro tri­de­set i pet go­di­na ta­vo­re­nja u fi­o­ka­ma, za­po­če­lo iz­no­še­nje do­ka­znih pred­lo­ga u pro­ce­su pro­tiv ge­ne­ra­la JNA Lju­bo­mi­ra Ba­ji­ća i još pe­to­ri­ce ofi­ci­ra zbog ra­ke­ti­ra­nja Ban­skih dvo­ra u ok­to­bru 1991. go­di­ne. Već su­tra­dan, 8. ju­la, pred Ode­lje­njem za rat­ne zlo­či­ne Vi­šeg su­da u Be­o­gra­du, tre­ba­lo je da se na­sta­vi su­đe­nje če­tvo­ri­ci hr­vat­skih pi­lo­ta za hlad­no­krv­no i ne­ka­žnje­no ra­ke­ti­ra­nje srp­ske iz­be­glič­ke ko­lo­ne na Pe­tro­vač­koj ce­sti u av­gu­stu 1995. go­di­ne. Ro­či­šte u Be­o­gra­du od­lo­že­no je za sep­tem­bar zbog ne­do­la­ska sve­do­ka i kom­pli­ko­va­nih pro­ce­du­ra sa­slu­ša­nja pu­tem vi­deo-ve­ze, dok se za­gre­bač­ko su­đe­nje su­o­či­lo s go­to­vo iden­tič­nim pre­pre­ka­ma od­bra­ne, ko­ja in­si­sti­ra na ne­po­sred­nom sa­slu­ša­nju lju­di ko­ji de­ce­ni­ja­ma ži­ve u Sr­bi­ji.

Ovaj tem­pi­ra­ni ka­len­dar­ski su­dar dva ve­li­ka pra­vo­sud­na pro­ce­sa ni­je pu­ka ko­in­ci­den­ci­ja, već du­bo­ka sim­bo­li­ka re­gi­o­nal­ne po­li­tič­ke i prav­ne re­al­no­sti. Ona ogo­lju­je sve slič­no­sti i du­bo­ke, su­štin­ske raz­li­ke iz­me­đu dva po­stup­ka ko­ja, sva­ki na svoj na­čin, po­ku­ša­va­ju da is­pi­šu ko­nač­nu isto­rij­sku pre­su­du o ka­rak­te­ru ra­ta iz de­ve­de­se­tih.

Ako ana­li­zi­ra­mo for­mu ova dva po­stup­ka, slič­no­sti su uoč­lji­ve na pr­vi po­gled. Pre sve­ga, oba su­đe­nja se vo­de u od­su­stvu op­tu­že­nih. Ge­ne­ral Ba­jić i nje­go­vi sa­bor­ci ne­do­stup­ni su Za­gre­bu i na­la­ze se u Sr­bi­ji, baš kao što su hr­vat­ski pi­lo­ti (Mi­kac, Ra­dulj, Je­le­nić i Bo­ro­vić) pot­pu­no za­šti­će­ni unu­tar hr­vat­skog dr­žav­nog i prav­nog si­ste­ma, ko­ji od­bi­ja čak i da im uru­či op­tu­žni­ce iz Be­o­gra­da. I je­dan i dru­gi pro­ces pa­te od hro­nič­nog za­ka­šnje­nja: Za­greb po­kre­će su­đe­nje za Ban­ske dvo­re na­kon tri i po de­ce­ni­je, dok Sr­bi­ja po­ku­ša­va da pro­ce­su­i­ra Pe­tro­vač­ku ce­stu tri­de­set go­di­na po­sle po­či­nje­nog zlo­či­na, na­kon što je Me­đu­na­rod­ni kri­vič­ni tri­bu­nal u Ha­gu sram­no za­o­bi­šao ovaj slu­čaj u svo­jim op­tu­žni­ca­ma pro­tiv hr­vat­skih ge­ne­ra­la.

Dru­ga za­jed­nič­ka cr­ta je­ste ozbi­ljan pro­ce­sni pro­blem sa sve­do­ci­ma, ko­ji je pa­ra­li­sao oba su­da po­čet­kom ovog ju­la. Iz­vo­đe­nje do­ka­za pre­ko vi­deo-lin­ko­va, za­mol­be­na pi­sma, či­nje­ni­ca da ključ­ni sve­do­ci op­tu­žbe iz Za­gre­ba da­nas ži­ve u Sr­bi­ji, a pre­ži­ve­li srp­ski mu­če­ni­ci s Pe­tro­vač­ke i Pri­je­dor­ske ce­ste u Sr­bi­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni ili ra­se­ja­ni ši­rom sve­ta, pre­tva­ra­ju ova su­đe­nja u te­ške prav­ne bit­ke u ko­ji­ma vre­me po­sta­je naj­ve­ći ne­pri­ja­telj isti­ne. Ipak, ov­de se sva­ka for­mal­na slič­nost za­vr­ša­va, a na sce­nu stu­pa­ju su­štin­ske, du­bo­ke raz­li­ke u mo­ti­vi­ma, pri­ro­di i ka­rak­te­ru ovih zlo­či­na.

Ključ­na raz­li­ka le­ži u sa­moj pri­ro­di obje­ka­ta i po­li­tič­ko-prav­nom sta­tu­su lju­di ko­ji su bi­li me­te na­pa­da. U slu­ča­ju „Ban­ski dvo­ri”, me­ta je bi­la zgra­da u ko­joj su se u tom tre­nut­ku za­jed­no na­šli pred­sed­nik Hr­vat­ske Fra­njo Tuđ­man, ali i pred­sed­nik Pred­sed­ni­štva SFRJ Stje­pan Me­sić i sa­ve­zni pre­mi­jer (pred­sed­nik SIV-a) An­te Mar­ko­vić. Iz ugla me­đu­na­rod­nog pra­va i ta­da­šnjeg ustav­nog po­ret­ka me­đu­na­rod­no pri­zna­te dr­ža­ve SFRJ, u ko­joj je JNA bi­la je­di­na le­gal­na voj­na si­la, Ban­ski dvo­ri su za voj­sku pred­sta­vlja­li ko­mand­ni cen­tar oru­ža­ne po­bu­ne ko­ju je pred­vo­dio Tuđ­man. Spe­ci­fi­čan pa­ra­doks le­ži u to­me što su se sa njim za sto­lom na­la­zi­li upra­vo čel­ni­ci sa­ve­zne dr­ža­ve, ko­ja for­mal­no još ni­je bi­la raz­bi­je­na (Hr­vat­ska je od­lu­ku o pot­pu­nom ras­ki­du dr­žav­no-prav­nih ve­za do­ne­la tek su­tra­dan, 8. ok­to­bra 1991). Kao što je i sam ge­ne­ral Ba­jić jav­no is­ti­cao, on je de­lo­vao u skla­du s voj­nom za­kle­tvom i ovla­šće­nji­ma, bra­ne­ći ka­sar­ne i voj­ni­ke pod bru­tal­nom blo­ka­dom. Na­pad je iz­ve­den na voj­no-po­li­tič­ko se­di­šte unu­tar su­ko­ba ko­ji ta­da još ni­je imao me­đu­na­rod­ni ka­rak­ter. Kon­tekst je, da­kle, či­sto voj­no-stra­te­ški.

S dru­ge stra­ne, Pe­tro­vač­ka i Pri­je­dor­ska ce­sta 7. i 8. av­gu­sta 1995. go­di­ne ni­su bi­le ni­ka­kve voj­ne ba­ze ni­ti ko­mand­ni cen­tri. To su bi­li jav­ni pu­te­vi na te­ri­to­ri­ji dru­ge, su­sed­ne su­ve­re­ne dr­ža­ve (Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne), na ko­ji­ma se na­la­zi­la ki­lo­me­tar­ska, spo­ra, is­cr­plje­na ko­lo­na prog­na­nih ci­vi­la iz Li­ke, Kor­du­na, Ba­ni­je i Se­ver­ne Dal­ma­ci­je. Na­pa­sti iz ni­skog le­ta avi­o­ni­ma „mig 21”, po pot­pu­no ve­drom da­nu, trak­to­re, put­nič­ke auto­mo­bi­le, ka­mi­o­ne pre­pu­ne de­ce, že­na i sta­ra­ca – to ni­je voj­na ope­ra­ci­ja. To je čist, ne­pa­tvo­re­ni rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva i za­vr­šni akt et­nič­kog či­šće­nja. Pi­lo­ti Hr­vat­skog rat­nog va­zdu­ho­plov­stva ja­sno su vi­de­li svo­je me­te. Sve­do­če­nje dok­to­ra Mi­lo­va­na Ker­ke­za, ko­ji je u bol­ni­ci u Bo­san­skom Pe­trov­cu pri­mao obez­gla­vlje­na te­la de­ce i na de­se­ti­ne osa­ka­će­nih lju­di, za­u­vek bri­še sva­ku mo­guć­nost da se ovaj ku­ka­vič­ki čin oprav­da „ko­la­te­ral­nom šte­tom”.

Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni po­li­tič­ku di­men­zi­ju ko­ja pra­ti oba slu­ča­ja. Kao ne­ko ko, di­rekt­no ili in­di­rekt­no, pra­ti sva­ko ro­či­šte u oba pred­me­ta, upo­znat sam s ku­lo­ar­skim in­for­ma­ci­ja­ma i ne­for­mal­nim po­nu­da­ma ko­je su kru­ži­le u re­gi­o­nal­nim pra­vo­sud­nim kru­go­vi­ma to­kom 2024. go­di­ne. Hr­vat­ska stra­na je po­ku­ša­la da iz­vr­ši svo­je­vr­snu „tr­go­vi­nu op­tu­žni­ca­ma” – nu­đe­no je ne­for­mal­no od­u­sta­ja­nje Za­gre­ba od go­nje­nja ge­ne­ra­la Ba­ji­ća i gru­pe oko Ban­skih dvo­ra, pod uslo­vom da Sr­bi­ja traj­no po­vu­če op­tu­žni­cu i pre­ki­ne su­đe­nje hr­vat­skim pi­lo­ti­ma za Pe­tro­vač­ku ce­stu.

Či­nje­ni­ca da je su­đe­nje u Za­gre­bu ipak otvo­re­no 7. ju­la ja­sno po­ka­zu­je da ta tr­go­vi­na ni­je us­pe­la, ali nam isto ta­ko ot­kri­va da hr­vat­sko pra­vo­su­đe slu­čaj „Ban­ski dvo­ri” ko­ri­sti kao po­li­tič­ku mo­ne­tu za pot­ku­su­ri­va­nje i sred­stvo za pra­vlje­nje ve­štač­ke si­me­tri­je kri­vi­ce. Nji­ma pro­ces pro­tiv pi­lo­ta JNA tre­ba ka­ko bi u jav­no­sti ubla­ži­li te­ret i sram­nu či­nje­ni­cu da pred be­o­grad­skim su­dom ko­nač­no iz­la­ze na vi­de­lo ime­na nji­ho­vih „he­ro­ja” ko­ji su se­ja­li smrt po srp­skoj de­ci na ce­sti spa­sa.

Pre­su­de u oba ova pred­me­ta, ka­da i ako bu­du do­ne­te, ima­će pre sve­ga re­pu­ta­ci­o­nu, isto­rij­sku i mo­ral­nu te­ži­nu, s ob­zi­rom na to da iz­vr­še­nje za­tvor­skih ka­zni u do­gled­no vre­me ni­je re­al­no oče­ki­va­ti zbog pot­pu­nog od­su­stva sa­rad­nje. Za­greb će svo­jom pre­su­dom po­ku­ša­ti da za­pe­ča­ti na­ra­tiv o „srp­skoj agre­si­ji” od sa­mog po­čet­ka ra­ta. Sr­bi­ja, s dru­ge stra­ne, ima isto­rij­sku du­žnost da kroz pro­ces za Pe­tro­vač­ku ce­stu, či­ja se pr­vo­ste­pe­na pre­su­da oprav­da­no oče­ku­je do kra­ja ove go­di­ne, ko­nač­no sta­vi zva­nič­ni sud­ski pe­čat na naj­stra­šni­ji zlo­čin „Olu­je”.

Sin­hro­ni­za­ci­ja ovih su­đe­nja po­čet­kom ju­la pod­se­ća nas da rat na pa­pi­ru i u sud­ni­ca­ma i da­lje tra­je. Pra­vo­su­đe mo­že od­la­ga­ti ro­či­šta i kal­ku­li­sa­ti da­tu­mi­ma, ali u knji­zi isti­ne osta­je za­pi­sa­no: po­sto­ji več­na raz­li­ka iz­me­đu ga­đa­nja dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja po­bu­nje­nih vo­đa i ra­ke­ti­ra­nja še­sto­go­di­šnjeg Jo­vi­ce Dr­če, de­ve­to­go­di­šnjeg Žar­ka Ra­ji­ća i nje­go­ve dve go­di­ne sta­ri­je se­stre Ne­ven­ke (11), tri­na­e­sto­go­di­šnjeg Dar­ka Vu­ko­vi­ća i dva­de­se­to­go­di­šnje Mir­ja­ne Du­ba­jić i nje­ne ne­ro­đe­ne be­be na Pe­tro­vač­koj ce­sti. To je raz­li­ka ko­ju ni tri­de­set i pet go­di­na pra­vo­sud­nog tak­ti­zi­ra­nja ne mo­že da iz­bri­še.

 

Politika, 14.07.2026, digitalno izdanje.

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail
Objavljeno u: Autorski članci, Članci za naslovnu, Kolumna

Komentari su isključeni.