1990.
– У близини Обровца на радном задатку убијен припадник Станице јавне безбедности Бенковац Горан Алавања син Милана, рођен у Карину Доњем, општина Бенковац. Његове убице нису процесуиране.
1991.
– Министар спољних послова Хрватске Звонимир Шепаровић приликом боравка у Бечу предложио је Весну Босанац управницу болнице у Вуковару за Нобелову награду за мир. О све учесталијој манифестацији десног радикализма у Хрватској, Шепаровић се изјаснио као о минорној појави.
– У вечерњим сатима из своје породичне куће у Дубрави, општина Загреб, у којој је живио са супругом Соњом и двоје дјеце, одведен је Србин Богдан Гргић (1958). Одвеле су га двије униформисане особе, од тада му се губи сваки траг.
– У Машићкој Шаговини страдали су Илија Копић (1954), Раде Павловић (1962), оба из Окучана и Делић Јеленко (1961) из Јаворана, сви српске националности. Неки од свједока злочина у Машићкој Шаговини рекли су дас у чули да се Роберт Кулић хвалио да је убио Јеленка Делића у Шумином гају.
– Између Чепина и Бекатинаца припадници ЗНГ ХВ зауставили су и из аутаи извукли и на оближњем пољу побили: Љубомира Грандића (1944), Драгицу Гвозденовић (1944) и њеног супруга Стевана Гвозденовића (1938), сви цивили српске националноси. Тјела су им пронађена 1992. И за њихова убиства је 2007. осуђен Фред Маргуш (1961) на казну затвора у трајању од 14 година.
– У селу Добропољци, општина Бенковац, док је трактором орао очеву њиву, са два метка у леђа упуцан је Ивковић Звонко (1956). Превежен је у болницу у Книну где је убрзо умро усљед великог губитка крви. До данас није утврђено ко га је убио. Звонко је био хрватске националности, али је са породицом остао да живи у Бенковцу, гдје је радио као геодета.
– На загребачком сметлиште Јакушевац припадници ЗНГ ХВ убили и Србина Дамјана Жилића (1939), инжињера хемије, живио у Петрињи, радио у рафинерији у Сиску. Његове убице су радници рафинерије, који су обукли војне униформе: Роберт Ахметагић, Дамир Шарић, Драган Кострић и Винко Ковачевић. Били су процесуирани за кривично дјело убиства, али је у новембру 1992. на њих, иако незаконито, примијењен закон о помиловању.
1994.
– Предсједник Србије Слободан Милошевић је разговарао са специјалним изаслаником генералног секретара УН Јасуши Акашијем и предсједником РСК Миланом Мартићем о смиривању напетости и спречавању обнове оружаних сукоба на просторима бивше Југославије.
– Поводом акције НАТО-а, засједао је СБ УН и затражио хитан прекид ватре у Бихаћу. Предсједавајаћи СБ УН, америчка амбасадорка Мадлен Олбрајт је изјавила новинарима: “Данашњи догађаји би требало да јасно ставе до знања свим странама да праведно рјешење не може да буде постигнуто на ратишту и да је прва и најважнија ствар да се постигне прекид ватре”.
1995.
– Хрватски министар спољних послова Мате Гранић изјавио је да “у Дејтону није било речи о Превлаци, већ ће то питање доћи на ред кад се предходно СРЈ и Хрватска међусобно признају у постојећим границама, о чему је такође парафиран споразум”.
– Хрватски војни суд у Загребу осудио је 18 Срба из РСК на казне затвора до 10 година због “оружане побуне”. У току новембра осуђено је укупно 40 Срба из РСК.
Veritas.info
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
