Piše: Savo Štrbac
Izjava Đorđa Lingve, donedavnog apostolskog nuncija u Republici Hrvatskoj, od 11. februara ove godine u Zagrebačkoj katedrali povodom završetka njegove službe u Hrvatskoj, o kanonizaciji Alojzija Stepinca: “Ipak, sve sam više uveren da bi to priznanje od strane Crkve trebalo doći tek na kraju puta istinskoga pomirenja, bez kojega bi njegova svetost postala uzaludna. Kanonizacija, naime, nije svojevrsna ‘liga prvaka’ u kojoj pobeda moje momčadi podrazumeva poraz tvoje. Pred Bogom nema pobednika i poraženih jer… svi smo mi braća i sestre!”, jedva da je u hrvatskoj javnosti privukla pažnju nekoliko medija i komentatora, što je iznenađujuće za one koji znaju šta Stepinac znači Hrvatima.
Hrvati su očekivali da će Stepinac biti kanonizovan najkasnije za dvadesetogodišnjicu beatifikacije. Ali se to nije desilo za vreme pontifikata papa Franje, zašto je, prema preovladavajućem mišljenju Hrvata, kriva Srpska pravoslavna crkva (SPC), dok je na njenom čelu bio blaženopočivši patrijarh Irinej, koji je papi Franji poslao dva pisma (prvo od 30. aprila 2014, drugo od 10. jula 2015), u kojima ga moli da pitanje kanonizacije kardinala Stepinca skine s dnevnog reda i prepusti “nepogrešivom Sudu Božjem”.
U jednom od tih pisama patrijarh piše papi da kardinal Stepinac “nije protestovao nego je ćutao i kada se znalo da je nacistički ustaški režim na najužasniji način poslao u smrt tri pravoslavna episkopa, više stotina pravoslavnih sveštenika i monaha i više stotina hiljada pravoslavnih vernika, njegovih sugrađana. (…) Nije protestovao nego je ćutao i pred činjenicom da su u ‘njegovoj’ državi hladnokrvno, planski i sistemski ubijana i deca ‘nepoćudnih’ građana te države – Srba, Židova, Cigana.”
Patrijarh prigovara kardinalu Stepincu i što je puč, kojim se 27. marta 1941. Jugoslavija otrgla iz Trojnog pakta, proglasio izdajom za koju je optužio Pravoslavnu crkvu, a pravoslavlje za “najveće prokletstvo Evrope” i upravo te reči zabeležio u svom dnevniku. Jedino takvim njegovim odnosom prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, piše patrijarh papi, moguće je objasniti i njegov odnos prema prisilnom prevođenju Srba u tzv. NDH u rimokatoličku veru i crkvu, na koji način je pokatoličeno oko 240.000, 250.000 ljudi.
I papa Franja je uslišio molbu srpskog patrijarha tako što je 2017. osnovao Mešovitu komisiju, sastavljenu od predstavnika Hrvatske biskupske konferencije (HBK) i SPC, sa zadatkom da utvrdi lik i delo Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata, sve pod motom da “crkva treba da miri, a ne da svađa”. Nakon šest održanih sesija, komisija je završila rad uz konstataciju “da stavovi dve strane o toj temi ostaju suprotstavljeni” ostavljajući mogućnost da komisija, možda u nekom drugom formatu, nastavi rad, što se do kraja pontifikata pape Franje nije desilo.
Za vreme svog pontifikata papa Franja nije ni posetio Hrvatsku. Zapravo, za sve vreme njegovog pontifikata (2012–2025) više se pričalo o njegovoj poseti pravoslavnoj Srbiji nego katoličkoj Hrvatskoj.
Stjepan Asić (istaknuti hrvatski iseljenik iz Australije, novinar i autor, poznat po zagovaranju prava hrvatske dijaspore) jedan je od retkih komentatora Lingvine izjave, koji u svom autorskom tekstu objavljenom 19. februara ove godine na portalu bezcenzure.hr , između ostalog, navodi: “Tako je i kanonizacija blaženog Alojzija Stepinca došla u pitanje kad se je papa Franjo neočekivano obratio srpskom patrijarhu ‘za savet’ u vezi sa Stepinčevom kanonizacijom. Jasno je bilo svakome kakav će stav zauzesti srpski patrijarh… jer srpski svet, uključujući njihovog patrijarha, na to nikada neće pristati… Nerazumljiva je papina naivnost da se uopšte išao konsultovati sa SPC o ovome, ne shvatajući kontroverze koje postoje. Ili je on to namerno učinio kao dokaz svoje iskrenosti prema SPC ne shvaćajući isto tako koju je štetu nanio hrvatskom narodu stvaljajući ekumenizam iznad Stepinčeve kanonizacije.”
Pape Franje više nema. Hrvati su očekivali da će novi papa biti mnogo naklonjeniji njihovom Stepincu. Uskoro će godina dana da je počeo pontifikat novog pape Lava Četrnaestog. I umesto da se priča o nekom skorašnjem terminu kada će Stepinac biti kanonizovan, stiže uvodno pomenuta izjava već bivšeg nuncija u Hrvatskoj Lingve, koja je potpuno na liniji bivšeg pape Franje.
U čije ime govori mons. Lingva pita se i Stjepan Asić u pomenutom tekstu:
“Da je to samo njegov stav mogli bi mu reći ‘doviđenja’ i jednostavno ga ignorisati. Nažalost, ne znamo što je potaklo apostolskog nuncija da iziđe sa ovakvom jednom spcifičnom izjavom o Alojziju Stepincu i to baš prilikom svog odlaska sa te funkcije, ali znamo da sve što on kaže nije to samo njegova poruka nego je to poruka, stav, i Svete Stolice i samog pape. Sa ovom porukom izgleda da se politika prijašnjeg nastavlja kroz novog papu, kojeg je ustvari papa Franjo postavio, uzdigao na čast kardinala Rimokatoličke crkve, jasno čoveka u njegovom, papinom, sklopu… Ovaj papin, vatikanski, stav je vidljiv i po gore spomenutoj izjavi apostolskog nuncija koja glasi: ‘da bi svetost (blaženog Alojzija Stepinca) trebala doći tek na kraju puta istinskoga pomirenja’. Kad se zamišlja ostvarenje tog ‘istinskog pomirenja'!?
I Ivo Goldštajn (hrvatski istoričar, suosnivač jevrejske verske zajednice Bet Izrael sa sedištem u Zagrebu, autor knjige “Monografija Jasenovac”) u svom autorskom tekstu pod naslovom “Papa Lav neće kanonizovati Stepinca. To nije moguće, pa podržavao je zločince NDH”, objavljenom 30. juna 2025. na portalu express.24sata.hr, kaže i ovo:
“Papa Lav Četrnaestog neće lako kanonizovati Stepinca zbog složenih istorijskih okolnosti i protivljenja Srpske pravoslavne crkve. Crkva u Hrvata još uvek se bori s duhovima prošlosti… Važno je shvatiti da i papa Lav Četrnaestog ima mnogo šire horizonte (baš kao što je imao i pokojni papa Franjo) negoli vodstvo Crkve u Hrvata. Njega više ne zanima održavanje nekakvog “antemurale christianitatis” (lat. “predziđe hrišćanstva”) ili da bude borac protiv omrznutog komunizma (kao i imati nekakvu frontu protiv pravoslavlja). Papa, logično, ima u svom pontifikatu puno drugačije prioritete.”
Činjenica je da su aktuelni hrvatski svjetovni i crkveni funkcioneri mnogo bliskiji sa novim nego sa predhodnim papom.
Predsednik države Zoran Milanović je krajem oktobra prošle godine bio u službenoj poseti Svetoj Stolici, kada ga je, zajedno sa suprugom, u privatnu audijenciju primio i papa Lav Četrnaesti.
Na pitanje novinara o kanonizaciji kardinala Stepinca, Milanović je odgovorio: “To je interna stvar Crkve, koncept svetosti je nešto u što se ja nimalo ne razumem i o tome ne mogu govoriti.”
Početkom decembra iste godine Papa Lav Četrnaesti primio je i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, u čijoj su pratnji, pored supruge mu i troje njihove maloletne dece. bili i nekoliko ministara i šef kabineta. Na pitanje novinara da li je s papom razgovarao o Stepinčevoj kanonizaciji, premijer je odgovorio: “da je to ipak pitanje crkve i da je on već svet u očima hrvatskih vernika, ali da će konačnu odluku o njegovoj kanonizaciji doneti crkva kada za to dođe vreme”.
I predsednik države i premijer pozvali su papu da poseti Hrvatsku. Indikativno je da su po pitanju Stepinčeve kanonizacije dali skoro identične izjave, iako se, inače, u ničem drugom ne slažu.
Treba reći da prvom američkom papi Hrvatska nije ni do sada bila nepoznanica. Naime, dok je bio prvi čovek dikasterija (ministarstva) za biskupe u Rimu, jedan od najbližih saradnika bio mu je aktuelni zagrebački nadbiskup Dražen Kutleša. Poznato je da je aktuelni papa. dok je još bio kardinal, želeo ove godine da poseti Zagreb, kao što je poznato i da se tokom svojih misija u Peruu vrlo često susretao i s hrvatskim misionarima. Imajući sve to u vidu, i papina poseta Hrvatskoj mogla bi uslediti u neko dogledno vreme.
Možda ćutanje hrvatskih političara i medija na izjavu mons. Lingve treba tumačiti ili da im je novi papa obećao da će vreme za Stepinčevu kanonizaciju doći u neko dogledno vreme pa ih nije ni briga što pričaju njegovi činovnici, ili im je zaista dao do znanja da će do kanonizacije doći “tek na kraju puta istinskoga pomirenja” sa SPC, a to znači pre “nikad nego ikad”, pa su se Hrvati, poput Josipa Dabre, okrenuli još većem hrvatskom, takođe nekanoiizovanom svecu Anti Paveliću “vođi svih Hrvata koji leži u Madridu u kovčegu od zlata”.
Izvor: Politika, štampano izdanje
