Dok su „delije“ potresno pevale na sahrani Marka Ivkovića, Benkovčani su ćutanjem oplakali svoje dete
SAHRANI Marka Ivkovića (25), koji je 21. novembra ove godine, kao pripadnik srpske navijačke grupe „delije“, u Istanbulu ubijen nožem u leđa, pored nekoliko hiljada Zvezdinih navijača, prisustvovali su i mnogi Benkovčani, njegovi prvi sugrađani i ljudi sa kojima je avgusta 1995. u izbegličkoj koloni stigao u Srbiju.
I dok je horsko pevanje himne Zvezdinih navijača „Dobro znaj“ ledilo krv u žilama prisutnima, Benkovčani su ćuteći oplakivali svoje dete i delili bol sa njegovom majkom Rosom, kojoj ovo nije prvi gubitak.
Srpski mediji su od Markovih biografskih podataka isticali da je rođen u Zadru i da mu je otac nastradao u ratu, a hrvatski da su mu oca Zvonka ubili pripadnici krajiške vojske samo zato što je bio hrvatske nacionalnosti i da je za njegovo ubistvo u odsustvu optužen Petar Dobrić. Neki hrvatski mediji su prenosili izjavu jednog Zvonkovog kolege i prijatelja njegove porodice, da je ubica Branimir Punoš, koji je robijao zbog ubistva legendarnog direktora benkovačke gimnazije i predsednika opštine Zdravka Kneževića, koje se desilo 1981.
Šta je od toga istina?
Benkovac je 1991. imao oko 3.800 stanovnika, od čega su petina bili Hrvati a ostali uglavnom Srbi, i svi smo se međusobno poznavali. Markov otac Zvonko bio je diplomirani inženjer geodezije i radio je u katastru, dok mu je majka Rosa bila agronom i radila je kao vinolog u lokalnoj vinariji. Porodilište u Benkovcu nije radilo, pa je Rosa te 1989. Marka rodila u Zadru. Bilo je to vreme kada su se ljudi cenili po poštenju, stručnosti i marljivosti, a sve te atribute posedovali su i Markovi roditelji.
Raspadom zajedničke države, početkom devedesetih, koja je popucala po nacionalnim šavovima, došla su neka zla vremena kada je za mnoge najvažnija ljudska osobina postala nacionalna pripadnost. Ali ne i za Zvonka, koji je sa porodicom nastavio da živi i radi u Benkovcu, iako je ovo mesto ostalo u RSK. Zvonko je rodom iz Dobropoljaca, sela u benkovačkom delu Bukovice, gde su mu živeli roditelji. To selo je po popisu iz 1991. imalo 494 žitelja, od čega 18 Hrvata, svi sa prezimenom Ivković, i bilo je daleko od linije fronta. Zvonko je redovno obilazio svoje roditelje i pomagao im u obrađivanju imanja. A onda je u tom selu, u septembru 1992. ubijen Mirko Ivković (60), a mesec dana kasnije ubijen je i bračni par takođe Ivković, Tomo (56) i Stevanija (53), inače Srpkinja iz susednog sela Bjelina, devojačkog prezimena Mrkela. Policija nije uspevala da otkrije ubicu, valjda i zbog toga što nije bilo motiva za ubistvo tih mirnih i krajiškim vlastima lojalnih ljudi.
Da bi sprečili ubistva preostalih Ivkovića i spasli ih od pomahnitalog ubice ili ubica, benkovački opštinski štab TO, u dogovoru sa Zvonkom, u novembru organizuje lov na dobropoljačkim lovištima i ručak kod Zvonkovih roditelja. U lovu i na ručku učestvovalo je desetak viđenijih Benkovčana, a svojim prisustvom trebalo je da pokažu ubici(ama) da se kani daljih ubijanja jer su Ivkovići ravnopravni građani.
Nažalost, ni to nije pomoglo. Samo nekoliko dana posle lova i ručka, ubijen je i Zvonko. Ubica je iz nekog karabina, skriven iza suvozida pucao u Zvonka dok je ovaj traktorom orao očevu zemlju. Dva metka u leđa. Jedan meštanin Srbin kolima ga je odvezao u kninsku bolnicu, u kojoj je umro od iskrvarenja. Sahranjen je na katoličkom groblju u Benkovcu uz prisustvo skoro svih Benkovčana.
Usledila je opsežna policijska i sudska istraga. Na licu mesta nisu pronađene ni čaure ni bilo kakvi drugi materijalni dokazi. Uhapšen je meštanin Petar Dobrić (60) koji se, po kazivanju nekih svedoka, muvao u blizini mesta ubistva. Ubistvo nije priznao, pa je, nakon nekoliko meseci provedenih u kninskom zatvoru, pušten da se brani sa slobode.
U februaru 1993. ubijen je i Ante Ivković (82). Ni njegove ubice nisu otkrivene do pada Krajine. Dobropoljčani nisu poverovali da je Zvonka ubio Petar Dobrić.
U februaru 1993. pod nerazjašnjenim okolnostima nestao je i pomenuti Branimir Punoš, dobropoljački Srbin, koji se nakon deset godina provedenih u zatvoru vratio u selo. Njegovi posmrtni ostaci pronađeni su u septembru iste godine na drugom kraju benkovačke opštine, bliže frontu, na teritoriji pod kontrolom krajiških vlasti. U aprilu je Antina žena Manda (79) pronađena obešena u nekoj ogradi, ali nije utvrđeno da li je u pitanju suicid ili ubistvo.
U avgustu 1995. u akciji „Oluja“, dobropoljački Srbi krenuli su u egzodus. U toj akciji ubijeno je četvoro Srba: Lazar Dobrić (oko 80), Petrovka Kužet (41), Petar Šaponja (71) i Branimirova majka Draginja Punoš (67). Ni za njihova ubistva još niko nije osuđen.
U Dobropoljcima je, po popisu iz 2011., živelo ukupno 29 žitelja, od toga 6 Ivkovića.
Posle „Oluje“, Zvonkovi roditelji preneli su njegove posmrtne ostatke u porodičnu grobnicu u selu Rodaljice, u kojoj sada zajedno počivaju. Marko je sahranjen 24. novembra ove godine, samo dan pre nego mu je otac pre 22 godine podlegao povredama. Markova majka Rosa u „Oluji“ je izgubila i brata Boška Ugrčića (45), iz Ivoševaca, inače krajiškog vojnika.
Vraćajući se sa Markove sahrane čuo sam Benkovčanku koja reče: „Jadna Rosa, onaj koji je kleo, zaista se nije odmarao“.
