DVA dana pred izbore u Hrvatskoj od jednog Hrvata sam dobio SMS u kojem mi sugeriše da na portalu dnevno.hr pročitam članak “Registar branitelja? Vrhunska muljaža!”, uz komentar, “Čudo je kako ste se održali i 4 godine”
DVA dana pred ovogodišnje parlamentarne izbore u Hrvatskoj od jednog Hrvata sam dobio SMS u kojem mi sugeriše da na portalu dnevno.hr pročitam članak “Registar branitelja? Vrhunska muljaža!”, uz komentar, “Čudo je kako ste se održali i 4 godine”.
Članak se poziva na saopštenje Naše stranke koju vodi Jovan Ajduković i okuplja Srbe sa istoka Slavonije, u kojem se navodi kako se visoki dužnosnik SDSS Mirko Rašković koji obavlja dužnost dožupana (potpredsednika) Šibensko-kninske županije, “ne nalazi na popisu branitelja u samom registru, ali dugi niz godina uredno prima vojnu mirovinu (penziju) od MORH u iznosu od 7.312,67 kuna (oko 1.000 evra) za izuzetan doprinos u obrani suvereniteta RH”.
U Ajdukovićevom saopštenju tvrdi se da je “uverenje koje mu je bilo neophodno da ostvari pravo na spomenutu mirovinu i koja govori o njegovom ratnom putu 1991-1995, potpisao bivši ministar MUP, a sadašnji predsednik HDZ, Tomislav Karamarko”.
Portal objavljuje i raniji snimak iz registra branitelja iz koje se vidi da je pored Mirkovog imena upisan broj od 2.157 dana učešća u borbenom sektoru MUP, i novu u kojoj pored Mirkovog imena stoji napomena da se osoba sa tim imenom ne nalazi na spisku branitelja i komentar istaknut u podnaslovu “SDSS-ovac izbrisan iz registra, ali mirovinu prima i dalje! Ko ga štiti?”
Tom članku tada nisam pridavao neki veći značaj, verovatno i zbog toga što se portal pozivao na saopštenje druge srpske stranke čiji predsednik se pre nekoliko godina i sam “odmetnuo” iz SDSS. Računao sam i da Stanimirović i Pupovac, predsednik i potpredsednik SDSS, ne bi valjda takvog čoveka forsirali godinama na lokalu i stavili ga na manjinsku listu na ovogodišnjim parlamentarnim izborima. A kada sam video i rezultate parlamentarnih izbora, po kojima je Mirko kao treći po rangu na srpskoj manjinskoj listi dobio više od 54% glasova, nisam više uopšte obraćao pažnju na sadržaj pomenutog članka. Onu kopiju sa Mirkovim učešćem u hrvatskom MUP sam shvatio kao montažu, kakvih ne manjka u predizbornim kampanjama.
Otegli se postizborni pregovori u Hrvatskoj oko formiranja saborske većine, jer je ispalo da dve najveće koalicije ne mogu formirati većinu bez glasova koalicije Most, koji je nečekivano osvojio velik broj mandata i iznenada se našao u žiži javnosti.
Tako je bilo do 26. novembra kada je predsednica države Kolinda Grabar Kitarović održala prvi krug konsultacija za mandatara. Iako Pupovac ispred SDSS saopštava predsednici da će sva tri zastupnika sa srpske manjinske liste podržati Milanovića iz koalicije “Hrvatska raste”, samo dvadesetak minuta iza njega kod predsednice dolazi i Mirko Rašković i od nje traži političku zaštitu zbog pritisaka kojima je izložen, istakavši da će svoj potpis dati kad vidi ko će biti predsednik vlade.
Od tada je Mirko glavna vest i u Hrvatskoj i van nje. Ona priča iz Ajdukovićevog saopštenja vrti se na svim medijima sa manje ili više dodatnih informacija. I “Veritasu” se javljaju Mirkovi bivši i sadašnji prijatelji, poznanici ili saradnici, među kojima ima i Srba i Hrvata i onih što žive i u Hrvatskoj i van nje.
Ko je Mirko Rašković?
Rođen je u Kninu 1952, završio je trogodišnju Školu učenika u privredi i stekao diplomu za rukovaoca vučnih vozila kao i političke škole SK u Kumrovca (jedan od današnjih Kninjana mi reče da mu je i u toj školi mentor bio upravo Pupovac), a slavu je stekao kao komandant kninske omladinske radne brigade, koja se proslavila na mnogim radnim akcijama širom SFRJ, što mu je obezbedilo i mesto potpredsednika Saveza omladine Jugoslavije, a nešto kasnije i mesto sekretara SK za opštinu Knin. Kao dobar omladinac završio je i školu rezervnih oficira i rat devedesetih dočekao u činu rezervnog kapetana, kojeg je kao srpski vojnik proveo na funkciji rukovodioca nekih skladišta u Sjevernoj kasarni u Kninu. U avgustu 1995. pred “Olujom”, sa porodicom beži u Srbiju, odakle se već početkom 1996, u organizaciji hrvatske vlade, sa porodicom vraća u Knin u svoj stan, u vreme kada su Srbe po Krajini tamanili kao zečeve.
I kad se zbroje dva i dva, potpuno je jasno da je gospodin Mirko Rašković (sa akademikom Jovanom zajedničko mu je samo prezime) sve vreme rata bio hrvatski špijun, kako ga nazva jedan njegov sugrađanin. A kada se zna da mu je Karamarko potpisao već pomenuto učešće u hrvatskom MUP i da godinama na lokalu koalira sa HDZ i kninskom gradonačelnicom Josipom Rimac, viokopozicioniranom u HDZ, koja je na ovogodišnjim parlamentarnim izborima i sama izabrana u Sabor, onda je većini mojih sagovornika potpuno jasno da je on bio i ostao čovek HDZ.
Sada je i meni mnogo jasnija poruka onog Hrvata sa početka teksta, koja je očito aludirala na propast Krajine nakon četiri godine postojanja.
Savo Štrbac, dokumentaciono-informacioni centar “Veritas”
