ЗЛОЧИНИ У ПОЖЕШКОЈ КОТЛИНИ И ДАЉЕ БЕЗ КАЗНЕ
Хрватске власти су 28. октобра 1991. наредиле евакуацију становништва из 26 села, а током каснијих војних акција убијен је 71 Србин, док се 44 особе и даље воде као нестале
Данас се навршава 35 година од присилне евакуације коју су хрватске власти спровеле над Србима из 26 села Пожешке котлине а за тај чин и касније злочине над Србима на том подручју, нико није процесуиран ни пред међународним ни пред домаћим судовима.
Како је саопштио Документационо-информациони центар Веритас, одлуку о присилној евакуацији донео је 28. октобра Кризни штаб општине Славонска Пожега „у циљу заштите живота грађана” и омогућавања „ефикасније одбране положаја хрватских снага од деловања ЈНА и локалних српских јединица”.
„По званичном попису становништва из 1991. године, у тим селима је живело 2.120 особа. Већина становника се повиновала наредби и напустила своје домове, при чему је део пронашао привремени смештај код сродника у околним местима, док се мањи број упутио ка локацијама које су хрватске власти означиле као збирне центре”, пише у саопштењу.
Додаје се да су одмах по евакуацији, хрватске снаге почеле систематско паљење и уништавање стамбених и помоћних објеката у тим селима иако је цивилном становништву гарантовано да ће њихова имовина бити заштићена.
„Старији и немоћни мештани, који из здравствених разлога или личне одлуке нису напустили своја села, страдали су унутар својих домова током ових дејстава”, саопштио је Веритас.
Мањи број мештана повукао се ка селима Горњи Врховци, Вучјак Чечавски и Шњегавић, која су одбила да изврше наредбу о евакуацији и у којима сулокални становници организовали сеоске страже у оквиру Територијалне одбране.
„У зору 10. децембра 1991. године, 121. бригада Хрватске војске из Нове Градишке и 123. бригада из Славонске Пожеге отпочеле су војни напад на ова три села. Након уласка хрватских снага, становништво и локалне страже повукли су се ка БиХ. Током ове војне акције и претреса терена у поменутим и неколико суседних села, убијено је 71 лице српске националности, укључујући 34 жене”, наводи се у саопштењу.
Припадници Хрватске војске су после те акције опљачкали и потпуно уништили 616 стамбених и 590 помоћних објеката, чиме је без домова остало 1.492 лица.
„У децембру 2000. године, из масовне гробнице у селу Шњегавић ексхумирани су посмртни остаци 13 лица, од којих је до сада 11 идентификовано као предратни житељи Шњегавића и Вучјака Чечавског. До данас су породице пронашле и сахраниле укупно 27 жртава из ових догађаја, док се на списку несталих и даље води 44 особе”, пише у саопштењу.
Веритас је саопштио и да постојање званичне писмене наредбе локалног органа власти за дислокацију становништва чини овај случај “једним од ретких документованих преседана те врсте у модерној европској историји”.
„Упркос материјалним доказима, чињеници да су 23 села потпуно збрисана са географске карте и предатим извештајима надлежним правосудним органима, за присилно расељавање и злочине у Пожешкој котлини до данас није процесуиран нико ни пред међународним ни пред домаћим судовима”, пише у саопштењу.
