Alo, 04.06.2013., ROKNIĆI OGORČENI ZBOG PRESUDE GOJAKU

Presuda Vrhovnog suda Hrvatske kojom je Željko Gojak, pripadnik Specijalne policije iz Karlovca, osuđen na samo devet godina zatvora zbog ratnog zločina, ubistva devojčice Danijele Roknić (14), njenog oca Marka (39) i tetke Dragice Ninković (43), u oktobru 1991. u Karlovcu, stigla je istog dana kada i odbijenica za pomoć države Srbije Branki Roknić (59), a na ime civilnih žrtava rata.

Ironija sudbine ponovo je otvorila rane nesrećnoj Branki i njenom sinu Nenadu, koji su u jednom danu ostali bez tri člana porodice.

U izjavi za „Alo!“, Nenad Roknić (39), koji je 1991. godine izbegao pokolj u porodičnoj kući sakrivši se na tavanu, ističe da dugoočekivana presuda nije donela pravdu za njegovu sestru, oca i tetku.

- Presuda suda je sramna. To je nedovoljna kazna za zločin, a oni koji su osim Gojaka učestvovali u njemu prošli su nekažnjeno. Sramno je bilo i svedočenje nekih Hrvata i jednog Srbina. Da sve bude gore, presuda je došla na dan kada je moja majka ponovo odbijena za pomoć koju bi trebalo da prima kao član porodice civilne žrtve rata.

Ovo je treći put da Ministarstvo za rad i socijalnu politiku odbija zahtev majke za pomoć, iako je Vrhovni sud u tri navrata presudio da joj ta pomoć pripada – navodi Nenad, koji sa majkom živi u Srbiji, a kobni dan u njihovoj kući u Karlovcu je preživeo jer je uspeo da se sakrije na tavanu, dok su majku Branku zločinci ostavili „da gleda i pati“ pokolj. Njegov brat od tetke Dragan (43), sin Dragice Ninković, koja je takođe ubijena u kući Roknića takođe smatra da je odluka hrvatskog suda u najmanju ruku sramna.

- Trebalo je da dobije doživotnu robiju jer je ubio dvoje nedužnih civila, a njegov saučesnik iz „Zengi“ nevinog muškarca. Čuo sam da su „Zenge“ tog dana krenule da unište srpsko gnezdo, ali su naišle na naše porodice i pobile ih. Po drugoj verziji, namerno su hteli da ih ubiju jer su Marko i Branka bili u mešovitom braku – ukazuje Dragan za „Alo!“.

Grobove niko ne obilazi?

Tela članova porodice Roknić i Dragice Ninković sahranjena su u mestu Popović Brdo, koje je u to vreme bilo pod kontrolom srpskih snaga. Nakon pokretanja sudskog procesa, tela su ekshumirana radi veštačenja, a posle toga su vraćena u istu grobnicu. Njihove grobove, iz bezbednsnih razloga, niko ne obilazi.

Ritualna ubistva

Savo Štrbac, direktor Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“, istakao je da presuda hrvatskom policajcu Željku Gojaku predstavlja prvu presudu u Hrvatskoj u kojoj ubici Srba nije kao olakšavajuća okolnost uzeto to što je borac Domovinskog rata. On smatra da ubistvo porodice Roknić otvara pitanja fenomena ubistava čitavih porodica u Hrvatskoj nastalih iz mešovitih srpsko-hrvatskih brakova.

- To su bila ritualna ubistva, koja su imala za cilj da čoveka svedu na nivo životinje, kao i slanje poruke sunarodnicima: „Evo šta će vam se desiti ako vas uhvatimo“- rekao je Štrbac.