Dve nevladine organizacije u utorak bi trebalo da nadležnim ministarstvima u Beogradu dostave model zakona, u pokušaju da žrtve, koje su ignorisane od kraja ratova u bivšoj Jugoslaviji, konačno dobiju nadoknade i beneficije.
“Nadamo da su oni još živi”, kaže Spasić, inače predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, Spasić je među oko 20.000 ljudi koji danas žive u Srbiji, koji su tokom sukoba, ili u vezi sa sukobima u bivšoj Jugoslaviji, kao civili lično pretrpeli nasilje, ili su članovi porodica ubijenih ili nestalih tokom sukoba.
Međutim, Spasić ne može da traži reparaciju, jer aktuelni zakon o civilnim invalidima rata ne priznaje nestala lica i njihove porodice kao civilne žrtve sukoba.
Oni su među nekoliko kategorija ljudi, koji nisu obuhvaćeni tim zakonom, među kojima su i žrtve seksualnog nasilja i torture, žrtve koje pate od psihičkih posledica i fizičkih povreda, koje su manje od 50 odsto telesnog oštećenja, kao i ljudi koji su poginuli ili ranjeni od strane srpskih snaga ili na teritoriji drugih zemalja.
“Sada daleko veća prava od civilnih žrtava imaju ratni invalidi i veterani. Potrebno je da zakon reguliše status porodica nestalih i kidnapovanih [tokom ratova devedesetih], jer smo mi zanemareni”, rekao je Spasić.
Fond za humanitarno pravo i Centar za unapređenje pravnih studija iz Beograda pripremili su model zakona, koji bi unapredio prava civilnih žrtava koje su pretrpeli nasilje tokom sukoba ili u vezi sa sukobima od 1991. do 2001. godine.
Fond je najavio da će u utorak nadležnim ministarstvima poslati model zakona. U Fondu kažu da je neophodno odgovoriti na decenijski neadekvatan tretman koje neke od žrtava rata imaju u Srbiji.
“Njihov status danas je katastrofalan i poražavajući. Manifestacija odnosa prema njima je zakon iz 1996. godine. Ovaj zakon je primer ozakonjene diskriminacije”, rekla je prošle nedelje direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović na predstavljanju modela zakona.
Činjenica da aktuelni zakon ne priznaje različite kategorije žrtava jeste razlog zbog koga taj status u Srbiji ima svega 10 odsto žrtava rata, rekla je Orlović.
Ovaj zakon je kritikovala i Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije, u kome se navodi da “nije bilo napretka u pružanju pomoći žrtvama”. Kritike je uputio i Komitet Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke, koji je tražio od Srbije da zaštiti prava porodica nestalih.
Model zakona predstavljen je nakon što je srpsko Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dalo predlog zakona. Taj zakon su, takođe, kritikovale nevladine organizacije, koje tvrde da on ne štiti prava žrtava i od vlade su tražili da povuku predlog zakona.
“Porodice na ivici egzistencije”
Model je, na drugoj strani, naišao na podršku udruženja porodica žrtava.
“Usvajanje ovog zakona bi u potpunosti promenio položaj porodica nestalih, dao bi im i simboličke i materijalne reparacije”, rekla je za BIRN Gordana Đikanović iz Udruženja porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2000. godine.
“Te porodice žive na ivici egzistencije i mnogo bi im značila takva pomoć”, rekla je ona.
Žrtve bi dobile prava na zdravstvenu zaštitu, prava iz oblasti socijalnog stanovanja, profesionalnu rehabilitaciju, besplatan gradski i međugradski prevoz, kao i besplatnu pravnu pomoć i finansijsku odštetu – 10,000 ili 20,000 evra, u zavisnosti od toga koja pravo je prekršeno.
“Važno je da javnost ima uvid u broj ljudi koji su ostvarili prava [koja propisuje ovaj zakon]. Postojali bi i redovni izveštaji o primeni zakona”, rekao je Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija iz Beograda.
Bez garancije za uspeh
Dragan Pjevač, izbeglica iz Hrvatske, jedna je od civilnih žrtava rata.
Nakon što je izbegao iz Hrvatske, srpska policija je u avgustu 1995. godine uhvatila Pjevača u Beogradu i poslala ga u Erdut u Hrvatskoj, u kamp za obuku koji su koristili pripadnici paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana, poznatije kao Tigrovi.
On je nakon toga upućen u Beli Manastir u Hrvatskoj, oblast pod srpskom kontrolom, gde je proveo tri meseca, do potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat.
“Ja sam civilna žrtva sa dve strane. Sa jedne strane taj deo je u Hrvatskoj gdje mi je ubijena majka, a sa druge strane sam ovdje prisilno mobilisan tri meseca”, rekao je Pjevač na predstavljanju modela zakona.
Međutim, iako je mobilisan na silu, on nije dobio komenzaciju, budući da je ta kategorija ljudi takođe isključena iz aktuelnog zakona, kao i iz novog predloga vlade.
Đikanović je rekla da sumnja da će srpske vlasti podržati predloženi model zakona.
“Skeptična sam, jer se ovaj model mnogo razlikuje od predloga ministarstva rada koji je na javnoj raspravi, skeptična sam da će oni odustati od svog i usvojiti ovaj”, rekla je ona.
Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo je, međutim, optimista.
“Neizvesno je kako će ga institucije primiti. Ne mogu da ga ignorišu, jer su to realni problemi i ja nemam sumnje da će u većem delu ovaj model biti usvojen”, rekla je Orlović.
“Važno je što pre usvojiti i primeniti zakon, veliki broj žrtava je u poznom dobu i svako odlaganje značilo bi njihovo dalje obespravljivanje”, zaključila je ona.
Povezani tekstovi
