Razočarana sam što Tunić nije osuđen, presuda mi je vratila sve emocije i slike, kaže Jelena Karanović, sestra ubijenog vojnika JNA Marka Utržana
Jelena Karanović iz Kikinde imala je 18 godina kada je njen brat Marko Utržan (20), vojnik JNA, svirepo mučen, a potom hladnokrvno ubijen u zagrebačkom logoru Rakitje, 30. septembra 1991. godine. Kada je sahranjen nije pokopana i nada da će njegov ubica Branko Tunić, tadašnji pripadnik hrvatskih „Zengi”, odgovarati pred licem pravde. Te nade više nema.
– Razočarana sam što Tunić nije osuđen za Markovo ubistvo. Izgubili smo svaku nadu. Presuda mi je vratila sve emocije i slike. Od momenta kada je javljeno da je poginuo, imam utisak kao da sve vreme čitam istu knjigu – u suzama priča Jelena Karanović.
Radovan, otac ubijenog Marka, nije dočekao pokretanje sudskog postupka, preminuo je. Majka Vera teško je bolesna.
– Nisam mogla da je zaštitim od svega, saznala je sve iz medija – uznemireno navodi Jelena.
Porodica Marka Utržana nije dobila pravdu koju je čekala 33 godine. Presudom Višeg suda u Beogradu, Markov ubica Branko Tunić (59) oslobođen je optužbe za to krivično delo, a osuđen je u odsustvu na osam godina zatvora zbog ratnog zločina nad 18 vojnika JNA.
– I moj Marko je u tih 18 vojnika, ali imam informaciju da Branko Tunić ima još 13 osoba na duši. Još nisam kontaktirala s advokatom Dušanom Bratićem iz Beograda. Još ćemo videti kako ćemo nastupiti u budućnosti. Proces pred Županijskim sudom, koji je, navodno, sudio u Zagrebu, bio je namešten. Za logor Rakitje tvrde da je bio neki centar za obuku – navodi sestra ubijenog vojnika.
Prema svedočenju preživelih, Tunić, koji je ispalio Marku metak u glavu, svakodnevno je zverski mučio i okrutno se iživljavao nad zarobljenim vojnicima JNA, zajedno sa drugim pripadnicima hrvatskih „Zengi”.
Za Marka u Kikindi svi imaju samo reči hvale. I dan-danas drugovi posećuju njegov grob na starom Mokrinskom groblju.
– Marko je bio vedar i nasmejan. Uvek je imao osmeh na licu i nikome se nije zamerao. I sada su u sudu isplivale informacije zašto je moj Marko Tunića iritirao. To je zato što je bio nasmejan. Koliko god da ga je tukao, mučio, gasio pikavce po njemu, gazio, mokrio po njemu, Marko je samo ćutao – kaže Jelena.
Marko je služio vojsku u Ljubljani, bio je martovska klasa.
– Kada su počeli nemiri, vojnike JNA nisu dirali. Prebačeni su u Kloštar Ivanić kod Zagreba, u kasarnu Prečec. To je bilo skladište municije i nisu nigde izlazili. Međutim, neko ih je izdao. Predati su hrvatskoj paravojnoj formaciji – priča Markova sestra.
Dodaje da vreme nije ublažilo rane u duši, samo se navikla da nosi veliku tugu u srcu i tako će biti zauvek.
Miroslava Obadić
Povezani tekstovi
