Beograd je izdvojio oko 1,7 miliona evra za podršku optuženima za ratne zločine, dok je najveći deo tog novca otišao bosanskim Srbima koji poseduju državljanstvo Srbije.
Beograd
Vlada Republike Srbije dodelila je oko 1.700.000 evra finansijske pomoći svojim državljanima optuženim u Hagu do maja ove godine, među kojima su i oficiri VRS-a optuženi za neke od najtežih zločina počinjenih u ratu, pokazalo je BIRN-ovo istraživanje.
Prema podacima koje je BIRN-u dostavila Vladina Kancelarija za saradnju sa Haškim tribunalom Beograd trenutno pruža finansijsku pomoć 26-ici optuženih.
Dokument koji je potpisao Marković pokazuje da je među 26 osoba koje primaju državnu pomoć nekoliko visokih zvaničnika službe bezbednosti i oficira Vojske Jugoslavije, ali da je najveća suma otišla lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju – do sada ukupno 104.000 evra.
|
Bosanski Srbi koji dobijaju finansijsku pomoć Beograda
|
Osamnaest od 26 primalaca državne pomoći su pripadnici oružanih snaga bosanskih Srba koji imaju državljanstvo Srbije, iako Beograd i dalje insistira na tome da Srbija nikada nije direktno učestvovala u ratovima u BiH i Hrvatskoj.
Na listi onih koji primaju pomoć nalazi se i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kome se trenutno sudi za ratne zločine, ali i njegova desna ruka i jedan od najbližih saradnika Zdravko Tolimir, koji je već osuđen za genocid u Srebrenici i Žepi.
Mladić, državljanin Srbije koji je finansijsku pomoć počeo da dobija od Beograda u aprilu 2013. godine, do novembra je primio ukupan iznos od oko 6.500 evra.
Od Srba koji su trenutno pred sudom u Hagu, od Srbije pomoć jedino ne prima nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, koji iako se u Srbiji skrivao do hapšenja 2008. godine, ne poseduje srpski pasoš.
Srbija pruža državnu pomoć još sedmorici bivših oficira VRS-a osuđenih zbog učešća u genocidu u Srebrenici, i još devetorici koji su učestvovali u ubistvima i progonu nesrba u drugim delovima BiH, uključujući Stanislava Galića i Dragomira Miloševića, koju su osuđeni pred ovim sudom na doživotnu robiju, odnosno kaznu zatvora od 29 godina za granatiranje Sarajeva.
Iako pruža pomoć onima koji su direktno učestovali u ratu u BiH, zvanični Beograd negira svoju ulogu u sukobi, navodeći oslobađanje generala Vojske Jugoslavije Momčila Perišića i šefova državne bezbednosti Franka Simatovića i Jovice Stanišića kao dokaz da Srbija nije igrala ključnu ulogu u ratovima devedesetih na Balkanu.
“ Ova presuda je od velikog značaja za Srbiju i srpski narod zato jer negira optužbe o navodnoj agresiji Vojske Jugoslavije na BiH i Hrvatsku”, čuvena je izjava premijera Ivice Dačića posle Perišićevog oslobađanja.
Međutim, Roland Kostić, ekspert za Balkan na švedskom Univerzitetu u Upsali, kaže da za sa jedne strane Srbija smatra da haškim optuženicima daje samo ono što im kao građanima pripada, tvrdeći da su samo njeni susedi ratovali, dok finansijska pomoć dokazuje da je postojala direktna veza.
“Ti podaci pokazuju da Srbija oseća odgovornost prema njima i njihovim delima ”, navodi Kostić.
Nova vlada, nova pomoć
Uprkos prvobitnom otporu saradnji sa Hagom, u Srbiji je usvojen zakon o saradnji sa Tribunalom 2002, dve godine posle pada režima Slobodana Miloševića. Godinu dana kasnije, konzervativna vlada odlučila je da pruži finansijsku pomoć optuženima i njihovim porodicama, tada uz podršku Miloševićeve Socijalističke partije Srbije (SPS) i Šešeljevog SRS, kog je u to vreme predvodio današnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
|
Novac koji je Srbija uplatila od 2004. do maja ove godine 2004 – 2.331.000 dinara [32.063 evra] i 33 000 evra [2 399 100 dinara] 2005 – 7. 481.000 dinara [89.166 evra] and 146 000 evra [12 264 000 dinara] 2006 – 9. 021.000 dinara [107.265 evra] i 56 000 evra [4 704 000 dinara] 2007 – 13. 402. 000 dinara [167 609 evra] i 59 000 evra [4 720 000 dinara] 2008 – 17 864. 000 dinara [219 460 evra] 2009 – 20.123.000 dinara [214 075 evra] 2010 -19 165 000 dinara [186 068 evra] 2011 -17 743 000 dinara [173 951 evra] 2012 – 16 005 000 dinara [141 637 evra] 2013 – 5 815 000 dinara [51 460 evra] TOTAL 1.676.754 evra |
Direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Markovića kaže da je odluka iz 2003. godine podrazumevala prihod od 200 evra mesečno optuženima koji su se dobrovoljno predali Tribunalu i dodatnu pomoć za porodične posete Hagu u vidu tri povratne karte iz Beograda za Amsterdam i 250 evra za druge troškove, svaka dva meseca.
Ta odluka bila je na snazi do marta ove godine, kada je aktuelna Vlada predvođena SPS-om i Srpskom naprednom strankom (SNS), nastale iz Šešeljeve SRS, usvojila novi zakon kojim se proširuje kategorija optuženih koji polažu pravo na pomoć države.
Marković objašnjava da sada postoji pet kategorija državne pomoći: avionske karte i putni troškovi za porodice kao i ranije; 200 evra mesečno za lične troškove za sve u pritvorskoj jedinice Haškog tribunala; četiri povratne avionske karte i 250 evra za osuđene na međunarodnom sudu i finansiranje poseta srpskih doktora optuženicima. Optuženi, osuđeni i njihove porodice mogu da traže i dodatnu pomoć “iz humanitarnih razloga”, navodi Marković u pisanom odgovoru BIRN-u.
Pomoć i za Srbe iz Hrvatske
Srbi iz Hrvatske takođe dobijaju finansijsku pomoć od Beograda, među njima Milan Martić, osuđen na zatvorsku kaznu za ubistvo i progon nesrba u Hrvatskoj, Mile Mrkšić, osuđen za ubistvo i mučenja tokom granatiranja Vukovara, i Goran Hadžić, kome se trenutno sudi za progon, mučenje i istrebljenje nesrpskih civila u Hrvatskoj.
|
“Ti podaci pokazuju da Srbija oseća odgovornost prema njima i njihovim delima ” Roland Kostic, ekspert za Balkan |
Finansijska pomoć pruža se i srpskim zvaničnicima osuđenim za ratne zločine počinjene na Kosovu: generalu Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću i komandantu Vladimiru Lazareviću, kao i bivšim zvaničnicima MUP-a Vlastimiru Đorđeviću i Sretenu Lukiću.
Sredstva su primali i oni koji su oslobođenih svih optužbi pred Tribunalom: general Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić dobio je oko 25.000 evra, šefovi državne bezbednosti Jovica Stanišić i Franko Simatović 22.000 i 9.000 evra, dok je bivši predsednik Srbije Milan Milutinović dobio oko 17.000 evra.
General Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, koji je osuđen ali kojem je ove godine odobreno prevremeno puštanje na slobodu je takođe primao novčanu pomoć od Srbije i do sada mu je na ime troškova u Hagu isplaćeno oko 70.000 evra finansijske pomoći.
Pored Karadžića, među onima koji nisu primali pomoć je i bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević, budući da se nije dobrovoljno predao.
Srbija tvrdi da, za razliku od drugih zemalja regiona, ne finansira odbranu optuženih, koju u većini slučajeva delimično ili u celosti plaća MKSJ.
Oni čiju odbranu u celosti plaća Tribunal su: Goran Hadžić, Ranko Ćesić, Stanislav Galić, Radislav Krstić, Dragan Nikolić, Miroslav Stakić i Radoslav Brđanin, saopštio je Haški sud.
Bez javnog konsenzusa o pomoći
I dok je Srbija potrošila 1,7 miliona evra pomoći svojim optuženicima za ratne zločine, Hrvatska je uložila deset puta toliko, najmanje 28 miliona evra.
Savo Štrbac iz beogradske nevladine organizacije “Veritas”, koja se bavi dokumentacijom zločina u Hrvatskoj, navodi nekoliko razloga za toliko razliku u prioritetima.
“Prvo, tu su finansijski razlozi, zato što Srbija ima toliko mnogo optuženih, za razliku od Hrvatske, koja je u suštini platila odbranu trojice ljudi”, kaže Šrtbac.
Za razliku od Hrvatske, gde optuženici uživaju široku podršku unutar zemlje i dijaspore, u Srbiji ne postoji javni konsenzus o tome da li su haški optuženici heroji ili zločinci, dodaje on.
“Hrvatska je uložila veliki napor da dokaže kako njeni generali nisu krivi jer su znali šta bi bile posledice osuđujućih presuda imajući u vidu da je čitavo državno rukovodstvo podržalo operaciju ‘Oluja’”, kaže Štrbac.
“Treći razlog je što se Hrvatska ponaša kao pobednička strana u ratu, za razliku od Srbije, koja se doživljava kao gubitnička strana, ali i kao agresor”, dodaje on.
Stručnjak za Balkan Kostić tvrdi da je Srbija povećala finansijsku pomoć pod desničarskom vladom izabranom prošle godine zato što su političari poput aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji je tokom rata bio Šešeljeva desna ruka, ponovo došli na vlast.
“Njihov interes je sada, naravno, da brane politiku devedesetih i pruže pomoć onima u MKSJ-u”, ističe Kostić.
Dok osuđenici pred Haškim tribunalom dobijaju novac poreskih obveznika samim tim što su državljani Srbije, bez obzira na to u kojoj su se zemlji borili ili u kojoj su činili zločine, žrtve ovih sukoba mogu dobiti obeštećenje samo ako su im prava narušena na teritoriji Srbije i samo ukoliko se to desilo tokom jedinog rata koji Srbija priznaje kao svoj – bombardovanje NATO od marta do juna 1999. godine.
Krstić kaže da je situacija slična u mnogim zemljama bivše Jugoslavije: žrtve se doživljavaju kao nevažni “objekti” i vlade ih ignorišu iz prostog razloga – jer “ne služe njihovim političkim ciljevima”.
Povezani tekstovi
