Hrvatski sabor usvojio je zakon o grobljima, koji predviđa uklanjanje srpskih spomenika “koji vređaju nacionalne, verske i moralne osećaje” postavljenih posle 30. maja 1990. godine
Vlasnici grobnih mesta dužni su ukloniti spomenike u roku od 30 dana ili će im slediti kazne do 5 hiljada evra
Hrvatski sabor je usvojio Zakon o grobljima koji predviđa uklanjanje srpskih spomenika postavljenih posle 30. maja 1990. godine, a koji vređaju nacionalne, verske i moralne osećaje građana Hrvatske. Vlasnici grobnih mesta su dužni da spomenik uklone u roku od 30 dana, u suprotnom slede im kazne i do 5 hiljada evra. Srbi iz Hrvatske ocenjuju da je sve deo kampanje uoči lokalnih izbora 18. maja i ispunjenja zahteva Domovinskog pokreta, bez koga HDZ ne bi mogao da ima većinu u Saboru.
“Dao život za Srpsku Krajinu, ubile ga ustaške garde, poginuo za slobodu srpskom narodu, krajiški junak sa četiri ocila”, samo su neki od ćiriličnih epitafa na nadgrobnim spomenicima u Hrvatskoj koji su ocenjeni da vređaju verske, nacionalne i moralne osećaje građana. Kao primer navodi se grob Vukašina Šoškoćanina, komandanta odbrane Borova Sela nastradalog u maju 1991. godine, čija spomen ploča je uništena.
“Nema više tela Šoškoćanina Vukašina na tom mestu. Njegova porodica, znajući šta može biti, oni su to telo, pre nego što je ova Sremsko-Baranjska oblast vraćena u ustavno-pravni poredak Hrvatske, to je bilo u januaru 1998, preneli njegovo telo u Bođane. To je manastir koji se nalazi kod Bača u Vojvodini, a Hrvati su se potrudili prošle godine u julu da razbiju tu ploču, a onda u novembru da je skroz smaknu. Sad je ostala samo kapela”, kaže Savo Štrbac iz dokumentaciono-informativnog centra “Veritas”.
“Na mauzoleju Šoškoćanina, kako ga mi zovemo, kojem su skinuli ploču pre par meseci nadajući se da će ostati ova nakarada od spomenika, neće ostati. Biće uklonjena i ona”, kaže Stipo Mlinarić, poslanik Domovinskog pokreta.
Pored kapele Šoškoćanina, prema novom zakonu o grobljima koji je usvojen na predlog poslanika Domovinskog pokreta, uklonjeni moraju biti i ostali spomenici koji vređaju osećanja hrvatskih državljana, a koji su podignuti posle 30. maja 1990. godine. Takvih je kažu između 40 i 60 Hrvatskoj.
“Moje pitanje bilo usmereno ka ministru: Da li to znači da će se rušiti spomenici na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, on mi je tada odgovorio da neće, osim u slučajevima kad se vređaju moralni verski i nacionalni osećaji”, kaže Dragana Jeckov, poslanica SDSS u Saboru.
Ono što brine je što sporne spomenike, kažu, može prijaviti bilo ko, a o njihovoj prikladnosti odlučuje se na nivou Županije. Ukoliko se oceni da je spomenik uvredljiv, biće naloženo vlasniku grobnog mesta da ga sam ukloni, a ukoliko to ne učini, ukloniće ga komunalna firma i isporučiti mu račun, a preti mu i kazna. Vlasnik ima pravo žalbe, ali sama žalba ne odlaže izvršenje.
“Sve će se desiti u roku od 30 dana od kada stupi ovaj zakon na snagu. On je usvojen 30. aprila, stupiće na snagu 8 dana po objavljivanju u Narodnim novinama. Nisam video da su te narodne novine još izašle. Svakako ocenjujem da će to biti vrlo brzo i pre lokalnih izbora u Hrvatskoj koji su zakazani za 18. maj”, smatra Štrbac.
“Isključivo se govorilo o zakonu koji je donet samo sa jednim jedinim ciljem, a to je spašavanje rejtinga Domovinskog pokreta, imajući u vidu činjenicu da smo mi u kampanji za lokalne izbore”, kaže Jeckov.
Lider SDSS-a Milorad Pupovac u Hrvatskom saboru postavio je pitanje šta je sa osećanjima Srba, Roma, Jevreja, šta je sa ustaškim simbolima koji su i dalje prisutni u javnom prostoru? Da li zakon važi samo za manjine, ili će se konačno primenjivati jednako na sve, a odgovor koji je dobio bio je da se zakon odnosi na spomenike postavljene posle 30. maja 1990. godine.
Povezani tekstovi
