Bivši načelnik bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ljubiša Beara preminuo je u zatvoru u Berlinu, potvrdio je predsednik BORS Milomir Savčić.
Beara je preminuo juče u zatvoru u Berlinu, gde je izdržavao kaznu doživotnog zatvora zbog zločina u Srebrenici.
Haški tribunal je krajem januara 2015. godine potvrdio Beari kaznu doživotnog zatvora.
Ljubiša Beara, rođen je u Sarajevu 14. jula 1939. Bio je predratni pukovnik Kontraobaveštaje službe (KOS) nadležan za zapadnu Hercegovinu i Dalmaciju. Kada je počeo rat u BiH, posle ubistva starog svata Nikole Gardovića na Baščaršiji u Sarajevu marta 1992. godine, Beara je proglašen za načelnika bezbednosti Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. Bio je komadant jedinica Vojne policije Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.
Međunarodni sud za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije podigao je optužnicu 26. oktobra 2002, protiv pukovnika Beare. Beara se predao 9. oktobra 2004. u Srbiji.
Haški tribunal ga je osudio 10. juna 2010. godine na doživotnu kaznu.
Apelaciono veće Haškog tribunala proglasilo je petoricu bivših oficira Vojske Republike Srpske (VRS), među kojima je bio i Beara, krivim za genocid i druge zločine počinjene u julu 1995. na području Srebrenice, piše detektor.ba.
Odbacujući većinu žalbi na prvostepenu presudu iz 2010, Haški tribunal je osudio Vujadina Popovića i Ljubišu Bearu na doživotne kazne zatvora za genocid, a Draga Nikolića na 35 godina zatvora za pomaganje pri činjenju genocida.
Presudom je Vinko Pandurević osuđen na 13, a Radivoje Miletić na 18 godina zatvora za zločine protiv čovječnosti.
Popović je bio načelnik za bezbednost Drinskog korpusa VRS-a, Nikolić bezbednosni oficir Zvorničke brigade VRS, a
Beara je istu dužnost obavljao u Glavnom štabu VRS. Pandurević je nekadašnji komandant Zvorničke brigade VRS, a Miletić bivši pomoćnik komandanta VRS Ratka Mladića.
Sva petorica su proglašeni krivim za zločine počinjene u julu 1995. na području Srebrenice i Žepe.
Predsedavajući Apelacionog veća Patrick Robinson odbio je žalbe Odbrana na greške u oceni dokaza, verodostojnosti svedoka i o broju žrtava, zaključivši da je prvostepeno veće pravilno razmotrilo sve okolnosti. Razmatrajući žalbe u vezi sa genocidnom namerom Popovića i Beare, Apelaciono veće je 2015, zaključilo da su Bošnjaci s područja istočne Bosne bili žrtve genocidnog poduhvata, u kojem su učestvovale jedinice VRS, te je potvrdilo Popovićevu i Bearinu krivicu za genocid. Apelaciono veće prihvatilo je žalbe Haškog tužilaštva i proglasilo Popovića i Bearu krivim i za udruživanja radi počinjenja genocida.
Presudom su Beara i Popović oslobođeni krivice za ubistva Bošnjaka u blizini Trnova koja su, kako su naveli u Hagu, počinili pripadnici jedinice “Škorpioni”, s obzirom da “nisu izneseni dokazi koji bi povezali pripadnike ove jedinice sa ostalim članovima udruženog zločinačkog poduhvata”.
Apelaciono veće potvrdilo je zaključak prvostepene presude da Nikolić nije imao genocidnu nameru, te je osuđen za pomaganje genocida u Srebrenici. U odnosu na Pandurevića, Apelaciono veće prihvatilo je da on nije imao nameru da učestvuje u operaciji ubistava, ali da je znao da njemu podređeni vojnici učestvuju u zločinima i nije intervenirao.
- Bez obzira šta je motivacija Pandurevića da otvori koridor koloni iz Žepe, što je bilo suprotno naredbi, i da prebaci 140 do 150 zatvorenik u logor Batković, njegovi postupci su ipak spasili na hiljade života – rekao je Robinson.
Pandurevića je Apelaciono veće proglasilo krivim i što nije sprečio i kaznio svoje podređene koji su učestvovali u zločinima počinjenim u Srebrenici. Jedinu kaznu koju je Apelaciono veće promenilo jeste presuda Miletiću – smanjilo mu je kaznu za jednu godinu, nakon što je zaključilo da je prvostepeno veće pogrešno cenilo otežavajuće okolnosti.
Povezani tekstovi
