Decenijama proučavam vekovnu krajišku ojkaču, pevanu tvorevinu u obliku rimovanog deseteračkog dvostiha. Nematerijalno kulturno nasleđe pamti više, šire i dublje od materijalnog. Banija se pominje u ojkači, dabome, ali Banovina (banovina) nikad i nigde. Evo, prilažem primere iz višestoletne dubine ojkače, sve do našeg vremena.
Uzgred da kažem – kada je pre par godina srpski deo stanovništva u Petrinji (uz učešće i prognanika sa Banije u Srbiji) pokrenulo “Festival ojkače”, lokalna hrvatska vlast se digla na sva zvona da zabrani ovaj kulturni događaj. Nisu uvažavali ni činjenicu da je ojkanje (ojkača) upisano na Listu ugroženih nematerijalnih kulturnih vrednosti pri Unesku kao baština čovečanstva poreklom sa prostora Hrvatske.
pjeva mlâdo, pjevaju stariji.
Nema ljepše igre od banijske,
niđe više pjevanja i vriske.
Ostavljenoj presta ljuta bóla
čim zapjeva sa Banije lola.
Kosac kosi, kroz livadu zuji,
na Baniji stara pjesma bruji.
Pitaju me odakle si, seko?
Sa Banije, to nije daleko!
O, Banijo, zavičaju mio,
nikada te nisam ostavio.
Čavić brdo na vrhu Banije,
danas nije kao nekad prije.
Žalim Krnjak i Veljun do Slunja,
Banija mi miriše k’o dunja.
Oj, Banijo, u kestenu tugo,
nisam tebi dolazio dugo.
Oj, Banijo, topla vareniko,
iz srca te izbrisati – niko.
Jorgovane u Baniji mojoj,
šalji miris izbjeglici svojoj.
(Iz antologije “Pjevaj, ori, prozore otvori” Nenada Grujičića, izdavači: Radio-televizija Srbije i Brankovo kolo)
Zarad svojih interesa, političari ne poštuju i odbacuju struku i ljude posvećene svojim profesijama i time izazivaju čegrst, podstiču mržnju i sukobe. To zapažamo i povodom beslovesne polemike oko dveju reči: banija (Banija) i banovina (Banovina).
To je pre svega ligvističko pitanje, obe reči poseduju slično značenje, isti inicijalni poticaj, ali jezik ima drugačije zakonitosti rađanja, tvorbe i ponašanja. Prva ovde pomenuta reč (Banija) ima pre svega geografsko značenje za razliku od druge (banovina) koja sama po sebi označava pre svega oblik uređenja, to jest upravnu oblast države ili delova te države.
U Kraljevini Jugoslaviji postojale su banovine: Dunavska, Drinska, Moravska, Zetska, Vardarska, Primorska, Dravska i Savska banovina koja je, pored ostalog, obuhvatala i oblast Banije, Korduna i Like. Bez ovih prideva banovina ima uopšteno značenje, dok Banija sasvim konkretno označava oblast u Hrvatskoj između Kupe, Save, Une i Petrove Gore. (Zgrada današnje vlade Vojvodine u Novom Sadu, na primer, zove se banovina, nasleđe iz Kraljevine.)
Ovim se razbija tvrdnja gnevnih politikanata da su samo hrvatske reči one koje se završavaju na – ina (banovina, Vojvodina, Hercegovina…). Ako je tako, zašto se županije u današnjoj Hrvatskoj ne izgovaraju, to jest ne pišu kao – županovine. I takvih primera ima koliko hoćete. Kao što je smešna tvrdnja da je komunistički režim ustanovio pojam Banija. To mogu da tvrde samo okoreli stranački jastrebi ograničenog uma.
Ova “polemika” jedan je od bezbrojnih primera gde politika pokazuje da je nedorasla pretpostavljenoj moralnoj i humanoj vertikali čoveka. Ako nam se deca ugledaju na politiku, postaće loši ljudi, to je prečica koja će ih odvesti do kriminala.
Stari Grci su nazivali idiotom onog koga politika ne interesuje, ko “gleda svoja posla”, za razliku od onoga ko je normalan i bavi se politikom (zoon politikon). U to vreme politika je bila zasnavana na logici. Ljudi su bili motivisani da se bave politikom jer su imali logičan odraz: očekuju za sebe ono što očekuju i za druge!
Vremenom logika je u politici nestala, potpuno se izgubila. Politika je poništila svoje inicijalno svojstvo i pretvorila se u svoju suprotnost. I ta suprotnost je zagospodarila svetom. Danas je politika zasnovana na nelogičnosti, to jest na alogičnosti, te su oni koji se njome bave u stvari idioti.
Kao vekovna (milenijumska) disciplina, politika je danas potrošena, prevaziđena. U to se neprestano uveravamo, mediji doprinose tome uveliko. Pogledajmo šta se danas događa u Americi, zemlji tzv. demokratije. Zlo koje nam je dolazilo iz Amerike vraća se njoj samoj – zaigrala mečka na kućnom pragu Vašingtina. Ne radujemo se, ali vidimo, ceo svet to vidi.
Politika se stumbala u letalni (smrtonosni) virus koji se zove novac. Sve discipline naše civilizacije napreduju kako-tako, a politika nazaduje. Naša civilizacija mora postići radikalno preumljenje, mora iznedriti nešto novo, novu disciplinu i poredak vrednosti, koji će sa fenomenološke tačke nadići sadašnji smrtoliki i beznadežni oblik politike.
U „Blicu“ je 17. januara objavljena tema: Banija ili Banovina – a ljudi ostali bez krova nad glavom. Nekoliko je autora pisalo o temi. Juče smo objavili prilog Jagode Kljaić. Danas objavljujemo tekst pjesnika i književnika Nenada Grujičića. Slijedit će tekstovi lingvista Dušana Stefanovića i Zvonimira Sučevića Međerala, dok je tekst Igora Mrkalja već objavljen na ovom sajtu.
Povezani tekstovi
