TUZBA ZA AGRESIJU NEMOGUCA ZBOG NESLOGE U PREDSEDNISTVU BIH
Gradani RS pojedinačno mogu da tuže Hrvatsku za štetu nastalu tokom 1995, a tužbu za agresiju može da podnese isključivo BiH.
Ovaj stav pravnog stručnjaka Krstana Simića najkraći je odgovor na trakavicu u kojoj se pitanje tužbe protiv Hrvatske poteže svake godine, uglavnom na godišnjicu agresije hrvatske vojske na zapadnokrajiške opštine u RS.
Svima je jasno da od međudržavne tužbe nema ništa jer je za to potrebna saglasnost u Predsedništvu BiH. Od hrvatskog člana Dragana Čovića ne treba očekivati zeleno svetlo, a on je i sam nedavno izjavio da nije podržao reviziju presude protiv Srbije u strahu da bi BiH, po istom receptu, mogla da tuži i Hrvatsku.
Ipak, lokalni funkcioneri u opštinama RS koje su bile napandute od Hrvatske vojske uporno potenciraju tužbu za agresiju. Načelnik Kostajnice Drago Bundalo smatra da to treba da uradi Srpska, ukoliko neće BiH.
- Opštine treba da budu logistika, da podržimo nadležne institucije koje treba da podnesu tužbu, a ne da gradani, odnosno opštine to rade pojedinačno – kaže Bundalo za “Euro Blic”. Medutim, on priznaje da funkcioneri Kostajnice, Novog Grada, Kozarske Dubice, Mrkonjić Grada, Šipova i ostalih opština koje su 1995. napadnute iz Hrvatske, nikada nisu zauzeli jedinstven stav o ovom pitanju.
- Osnova za tužbu ima. Pitanje je ima li u RS i BiH političke volje – kaže Bundalo.
Istovremeno, bivši sudija Ustavnog suda BiH Krstan Simić smatra da eventualne tužbe treba da podnesu gradani pojedinačno, ali ne za agresiju, već za nadoknadu štete zbog gubitka člana porodice, ranjavanja ili uništavanja imovine. Takve tužbe mogu da budu prosleđene tužilaštvima u BiH ili Hrvatskoj, u zavisnosti o kakvoj tužbi je reč.
- Bojim se da je sve drugo prazna politička priča – zaključuje Simić.
Kada bi se razgovaralo samo činjenicama, svima bi bilo jasno da za ratne zločine neko mora da odgovara.
Prema podacima koje je prikupio Republički centar RS za istraživanje rata i ratnih zločina, u agresiji HV ubijno je i ranjeno na stotine civila, vojnika i policajaca, a materijal na šteta meri se stotinama miliona dolara. Dokumentacija sadrži i brojna svedočenja očevidaca stravičnih zločina.
Kada je vozilo došlo na mesto, hrvatski vojnici su sa kratkog rastojanja otvorili snažnu vatru iz pešadijskog oružja i tom prilikom su ubijeni Boško Maksimović, njegov sin Dražen, moja snaha Gordana Vukojević i moji sinovci Miloš i Danijel Vukojević. Medu tim te lima bilo je žena i dece i starih ljudi, a bilo je i masakriranih. Znam pouzdano da sam video da je Dragoljubu Kostiću odsečeno pola glave, a i telo jedne žene koja se zvala Mara, kod koje je glava bila odsečena – svedočio je Nikola Vukojević iz Novog Grada o napadu koji se desio 18. septembra 1995.
GROBNICA l LOMAČA
Po povratku stanovništva iz izbeglištva u Mrkonjć Grad, u februaru 1996, na pravoslavnom grobju otkrivena je masovna grobnica iz koje je ekshumirano 181 telo žrtava iz ove i susednih opština. U parodičnoj kući Panteije Grmaša u mestu Surljan, hrvatski vojnici zapalili su osam starijih meštana iz tog i susednog sela Šehovci. Njilovi ugljenisani ostaci nađeni su po povratku Srba u selo.
Slobodan Popadić
Blic, utorak 21. mart 2017. (štampano izdanje)
Povezani tekstovi
