D.I.C. Veritas

Blic, 22.04.2014., Izbeglička udruženja: U Hrvatskoj pokršteno 30.000 Srba

Oko 30.000 Srba na teritoriji Hrvatske pokršteno je od kraja rata do danas, tvrdi Milojko Budimir iz Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske.

Budimir navodi da je oko 30.000 Srba pravoslavaca u Hrvatskoj prešlo u katoličanstvo od akcije „Oluja“ 1995. godine do danas, a da posebno zabrinjava činjenica da se veliki broj onih koji su obeležili pravoslavni Uskrs više ne izjašnjavaju kao Srbi, već kao Hrvati pravoslavne vere.

- Posebno zabrinjava to što se prilikom poslednjeg popisa stanovnika od 200.000 popisanih, njih oko 40.000 izjasnilo da su Srbi pravoslavne vere, a 160.000 da su samo pravoslavne vere. To znači da se nakon formiranja tzv. Hrvatske pravoslavne zajednice ide za tim da se Srbi prikažu da su hrvatske pravoslavne vere – upozorava Budimir i dodaje da veruje da je ta Hrvatska pravoslavna zajednica osnovana upravo da bi se još jednom podelili preostali Srbi u Hrvatskoj.

Direktor Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac veruje da Budimir ne preteruje u procenama koje se verovatno zasnivaju na podacima SPC.

NDH bila iskrenija
Savo Štrbac iz „Veritasa“ primećuje da je NDH imala mnogo iskreniji odnos prema Srbima od današnje hrvatske vlasti.
– Bila je zabranjena ćirilica, nametnuto pokatoličavanje. Danas su zakonom dozvoljeni i ćirilične table i posao u državnoj upravi, ali u realnosti nema nijednog – kaže Štrbac.


- Stariji Srbi u većim urbanim sredinama, poput Zagreba, Rijeke, Zadra, pohrvaćuju se, dok se pokatoličavaju uglavnom deca i stariji koji žive na selima. Jedan sveštenik iz Zagreba koji se tamo vratio posle „Oluje“ pričao mi je kako mu je dugo jedini posao bio da srpskoj deci pravoslavne vere izdaje potvrde da su kršteni u pravoslavnoj crkvi. S tom potvrdom i uz prisustvo i saglasnost jednog roditelja oni su u katoličkoj crkvi mogli samo još da prođu i obred svete krizme i tako pređu u katoličanstvo bez ponovnog krštavanja – kaže Štrbac.

Osnovni motiv za to je, kako kaže Štrbac, to što ljudi nisu želeli da im deca proživljavaju traume u školi, gde su ih druga deca maltretirala zbog toga što su Srbi, rugajući im se i pogrdno ih nazivajući „trofaznima“.

- Najteže su dečje suze. Zato i ne zameram tim Srbima što su se odrekli vere i nacije. Nisu to radili ni pod kakvom zakonskom prisilom, radili su to da im deca ne bi preživljavala traume – kaže Štrbac.

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.