Hiljade ljudi koji su između 1991. i 1995. bili zaposleni na području tadašnje Republike Srpske Krajine ni posle 28 godina od prekida sukoba u Hrvatskoj ne mogu da povežu staž i ostvare pravo na penziju. Od ukupno 37.000 podnetih zahteva, nešto manje od pola je ostvarilo to pravo. U praksi se nailazi na mnoge prepreke u ostvarenju tih prava, pa se postavlja pitanje da li će svi penzioneri iz Hrvatske koji su izbegli u Srbiju ikada dobiti svoje penzije.
Hrvatska je još 1997. donela Zakon o konvalidaciji, kojoj podležu svi pravni i sudski akti, uključujući i presude donete za vreme Republike Srpske Krajine, koju kao državu nije priznala ni Srbija, piše Euronews.
Konvalidacija znači naknadno osnažiti neki akt, a kako objašnjava predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas Savo Štrbac, da nema Zakona o konvalidaciji, ostali bi nepriznati svi upisi, na primer u matične knjige rođenih i umrlih. On, međutim, navodi da je pitanje penzija malo komplikovanije.
Zašto se teško ostvaruje pravo na priznanje staža za penziju?
Ilija Maričić, rođen je u Lici u Hrvatskoj gde je od 1969. do 1995. godine radio u Jugoslovenskoj železnici. Hrvati su mu priznali radni staž samo do 1991, kada je na prostoru hrvatske teritorije formirana međunarodno nepriznata Republika Srpska Krajina.
- Primao sam platu sa železnice sve vreme rata. Iako je železnica tada slabije funkcionisala, u manjem obimu, i trebalo je manje izvršilaca, ja sam imao ulogu da štitim imovinu železnice, da ne bi propadala, ispričao je Maričić.
Maričić je u penziji od 2015. Železnica za koju je radio spadala je pod upravu Zadra. Nakon što je uvideo da su njegove nekadašnje kolege koje su radile pod upravom Šibenika dobile i do 150 evra veću penziju, uputio je žalbu.
- Nisu usvojili moje zahteve jer nemaju podataka da sam ja radio u RSK, jer to ne pripada Hrvatskoj. Ti dokumenti kao njima nisu dostupni, kaže Maričić.
On je dodao da nije imao nikakve dokaze niti dokumenta.
- Ja sam jedva spasio glavu. Kad sam pošao 1995. godine, nisam ni navratio u kuću, ništa od dokumenata nemam, rekao je Maričić.
Hrvatska je od 2008. do 2023. primila više od 37.000 zahteva za konvalidaciju staža, od kojih je odbijeno 17.000.
Predsednik Udruženja penzionera iz Hrvatske Jovo Kalaba kaže da Hrvatska čini sve da onemogući tim ljudima da dođu do svojih dokumenata i svoje imovine.
Najznačajniji pokušaj da se dođe do penzija bila je izmena sporazuma Srbije i Hrvatske o socijalnom osiguranju. Nakon ulaska Hrvatske u EU sve je stalo.
- Hrvatska je priznala da nam duguje penzije Jedan broj naših ljudi se žalio, rečeno je – pravo postoji ali nema sredstava, naveo je Kalaba.
Jovo Kalaba, koji je do 1990. bio predsednik opštine Knin i poslanik u hrvatskom saboru, tvrdi da su preduzeća koja su radila na prostoru Republike Srpske Krajine uredno izmirivala svoje obaveze prema hrvatskim županijama.
- Ja sam u mojoj firmi jedno vreme bio zamenik direktora, i ja sam potpisivao to, svakog prvog se potpiše obrazac M4 i šalje u filijalu Šibenik ili koja ima, dodao je on.
Savo Štrbac kaže da sve koji su ostvarili staž u RSK, Veritas upućuje i pomaže im da podnesu zahtev. On navodi da se staž može konvalidirati iz vremena kada je neko radio u bolnici, školi i svim ustanovama koje su postojale i pre nego što je formirana RSK.
- Prvo i osnovno na osnovu čega se konvalidira staž su spiskovi ili dokumentacija penzionog fonda RSK. Svi koji su plaćali poreze i doprinose našli su se u fondu RSK.
- Ti spiskovi su ostali u Kninu i Hrvatska je posle došla u njihov posed. Kad god neko podnese zahtev za konvalidaciju, oni idu u taj spisak koji se sada nalazi u Šibeniku, objasnio je Štrbac.
Pravo na penziju ne zastareva
Štrbac je rekao da je najpre bilo predviđeno da zahtev za konvalidaciju staža treba da se podnese u roku od 30 dana od povratka u Hrvatsku, pa je onda bio rok od godinu dana, a 2008. godine je nekim drugim hrvatskim i međunarodnim propisima predviđeno da se zahtev može podneti neograničeno, bez zastarivanja i da to danas ljudi i rade.
Štrbac je objasnio da je zahtev za konvalidaciju staža mogao da podnese neko ko ga je ostvario za vreme trajanja RSK, ali ne svaki staž.
Ispričao je da njemu, po zakonu, nisu konvalidirali staž za vreme dok je bio sekretar vlade RSK.
Podsetio je da je Hrvatska još 1997. donela Zakon o konvalidaciji.
- To je jedan od najkraćih zakona, ima tri člana, i kaže konvalidiraju se svi upravni i sudski akti koje su donele ovlašćene organizacije, organi za vreme dok je deo Hrvatske, a to će reći RSK bila pod zaštitom UN. Posle toga su doneti podzakonski akti 1997. i 1998. koji razrađuju kako se to konvalidira. Neko ostvari neko ne ostvari, od 37.000 podnetih zahteva, nešto manje od pola je ostvarilo, dodao je Štrbac.
To pitanje je, dodaje, pravno dobro rešeno kroz propise i međudržavne ugovore, ali problem se postavlja u praksi kod upravnih i sudskih organa.
Naveo je primer njegove supruge koja je radila u opštinskom javnom pravobranilaštvu, organu koji je postojao od 1945. godine.
- Podnela je zahtev za konvalidaciju, rečeno je da joj ne mogu to konvalidirati jer je od dokumentacije imala samo zdravstvenu knjižicu u kojoj je pisalo da je bila u neprekidnom radnom odnosu od 1982. pa do 1995. Rekli su da je nema na tom spisku, ne mogu da nađu da je njena organizacija, opština plaćala poreze i doprinose iako su sve njene kolege koje su radile u drugim organima dobili tu konvalidaciju. Pa zaključujem da to nisu uradili zbog mene, nisu se trudili, nisu hteli… Problem je u tom radu kod tih organa, i tu prave razne probleme, nije u propisima, rekao je Štrbac.
On kaže da Hrvatska ima dobre propise i zakone jer su morali da usklade sa evropskim propisima i standardima, ali da se postavljaju mnoge prepreke u ostvarenju tih prava.
Povezani tekstovi
