D.I.C. Veritas

Danas, 08.08.2024, „Ubio brata i sestru, a njihovu majku zapalio u štali“: Nekažnjeni hrvatski zločini iz „Oluje“ – 8. avgust 1995.

 

I ove godine je u Kninu obeležena još jedna godišnjica od hrvatske vojno-plicijske akcije „Oluja“ iz 1995. godine. Povodom toga, podsećamo na izveštaj REKOM mreže pomirenja, Fonda za humanitarno pravo, Documente i Inicijative mladih za ljudska prava Hrvatska o sudski utvrđenim činjenicama o zločinima u „Oluji“, čiji počinioci još uvek nisu kažnjeni.

Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), poznatijeg kao Haški tribunal, poništilo je 16. novembra 2012. godine osuđujuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u vojnoj akciji „Oluja“, preduzetoj s legitimnim ciljem uspostavljanja kontrole na području Krajine i suvereniteta na celoj teritoriji Republike Hrvatske.

Tom presudom, Žalbeno veće nije oslobodilo Republiku Hrvatsku obaveze da procesuira počinioce čiji je identitet utvrdilo Raspravno veće, kao i da istraži i kazni počinioce ratnih zločina koji nisu bili deo predmeta protiv Gotovine i Markača.

Udruženja Srba iz Hrvatske, sa sedištem u Srbiji, „Veritas“ i „Suza“ raspolažu podacima da je ubijeno 1.200 civilae, stoji izveštaju.

Zvanični hrvatski izvori navode da su na hrvatskoj strani poginula 204 vojnika i policajca.

Hrvatski Helsinši odbor za ljudska prava je dokumentovao ubistva 677 civila, a te podatke podržavaju i podaci Dokumente i FHP.

Proteklo vreme pokazuje da su izvršioci ratnih zločina na slobodi.

Nema političke volje da se sačini regionalni popis žrtava 1991-2001. godine, za koji se zalaže civilno društvo i 580.000 građana postjugoslovenskih zemalja, potpisnika peticije za osnivanje REKOM-a.

Procesuiranje ratnih zločina je rezultiralo dvema osuđujućim i dvema oslobađajućim presudama.

Činjenice koje uznemiravaju

* Oslanjajući se na presudu Raspravnog veća u predmetu protiv Gotovine, Ivana Čermaka i Markača (IT-06-90-T), 8. avgusta u Mizdrakovcu, zaseoku sela Strmica, jedan vojnik Hrvatske Vojske (HV) je iz vatrenog oružja ubio Jovanku Mizdrak, staru 50 godina, koja je stajala ispred kuće Mande Rodić.

Stevan Mizdrak, Jovankin muž, ubijen je hicem iz vatrenog oružja u glavu 5. avgusta ili približno tog datuma, ali Raspravnom veću su predočeni nedovoljni dokazi o tome ko ga je i pod kojim okolnostima ubio.

* Dokazi upućuju na to da su početkom avgusta osobe koje svedoci navode kao hrvatske vojnike ubile Vladu Milanovića, starog 50 godina, iz sela Zrmanja.

Ne postoje dovoljni relevantni dokazi o tome ko ga je, gde i pod kojim okolnostima ubio.

Pozivajući se na isti izvor, dokazi ukazuju na to da je Vlade Sovilj ubijen hicem iz vatrenog oružja u trup 8. avgusta ili približno tog datuma u opštini Gračac.

Međutim, ne postoje dovoljni dokazi o tome ko ga je i u kojim okolnostima ubio.

* Svedok Mile Sovilj, sin Vlade Sovilja, čuo je da su hrvatske snage 8. avgusta ili približno tog datuma ubile njegovog oca, kao i 13 drugih seljana, uglavnom starijih ljudi, koji su ostali u Kijanima.

On je naveo imena sledećih osoba čije smrti nije bio očevidac: Mara Sovilj (stara otprilike 70 godina), Mira Sovilj (stara otprilike 45 godina), Radomir Sovilj (star otprilike 42 godine), Danica Sovilj (stara otprilike 60 godina), Marija Jelača (stara otprilike 75 godina), Mileva Kolundžić (stara otprilike 60 godina), Dane Bolta (star otprilike 75 godina), Dušan Kesić (star otprilike 60 godina), Sava Bolta, Branko Jelača, Milica Jelača, Ana Jelača i Smilja Jelača.

Prema podacima Županijskog suda u Rijeci, taj sud je oglasio krivim optuženog Rajka Kričkovića, tempore criminis pripadnik HV i osudio na deset godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ubistvo brata i sestre Radomira i Mire Sovilj i njihove majke Mare Sovilj u Kijanima kod Gračaca.

Prvostepeni sud je nedvosmisleno utvrdio da je delo počinjeno najranije 10. avgusta 1995. dok je optuženik bio pripadnik 1. voda 2. bojne 2. satnije.

Presuda je potvrđena u marta 2021. godine.

Krunski svedok u procesu je bio jedan muškarac koji je više puta na saslušanju i suočavanju u istrazi te na kraju i na suđenju rekao da mu je Rajko Kričković u više navrata kazao da je ubio Radomira i njegovu sestru Miru Sovilj, a njihovu majku zapalio u štali zajedno s kravama.

Svedok je naveo da mu je optuženi pričao da je prvo dvoje ubio automatskom puškom, kada su pokušali bežati, a on im vikao da stanu.

Pobegli su možda 300 metara od kuće prema šumi kada im je pucao rafalno u leđa.

Ključni svedok je tvrdio da mu je Kričković to pričao pet-šest puta u njegovoj kući, a jednom prilikom i kada su prolazili kroz Kijane.

Sud smatra da je krunsko svedočenje potkrepljeno, u delovima u kojima je to uopšte moguće, i iskazima i svedočenjima drugih ljudi u sudskom procesu.

Primera radi, iskaz o pucanju u leđa potvrdilo je mišljenje lekara, kao i optužbu krunskog svedoka da je Kričković najstariju žrtvu, stariju ženu, zapalio s kućom.

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.