Haški tribunal će, posle dvodecenijskog procesa, 31. maja izreći pravosnažnu presudu bivšem načelniku Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću Frenkiju. Stanišića (73) i njegovog pomoćnika Simatovića (73), haški sud je 30. juna 2021, posle ponovljenog suđenja, osudio na po 12 godina zatvora zbog pomaganja zločina koje su u BiH […]
Haški tribunal će, posle dvodecenijskog procesa, 31. maja izreći pravosnažnu presudu bivšem načelniku Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovici Stanišiću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću Frenkiju.
Stanišića (73) i njegovog pomoćnika Simatovića (73), haški sud je 30. juna 2021, posle ponovljenog suđenja, osudio na po 12 godina zatvora zbog pomaganja zločina koje su u BiH 1992, počinile Crvene beretke.
Nepravosnažnom presudom, Stanišića i Simatovića je sud tada proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca.
Optužbi da su odgovorni za brojne druge zločine u Hrvatskoj i u još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom bili oslobodjeni.
Tom presudom je utvrdjeno i da nije dokazano da su Stanišić i Simatović bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrba sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH.
Sud je kao dokazano, u nepravosnažnoj presudi Stanišiću i Simatoviću, prihvatio da je to zločinačko udruženje postojalo i da su u njemu učestvovali drugi čelnici Srbije, Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Po presudi, Stanišić i Simatović su za taj poduhvat znali, ali nisu delili zločinačku nameru s drugim učesnicima.
Na tu presudu žalbe su uložili branioci, tražeći da Stanišić i Simatović budu oslobodjeni ili da im kazne budu skraćene.
Žalbu su, medjutim, uložili i tužioci koji zahtevaju da Stanišić i Simatović budu proglašeni krivim i za druga zlodela u BiH, u Kninskoj Krajini i u istočnoj Slavoniji, te da im kazne budu pooštrene.
Od izricanja presude, juna 2021, Stanišić i Simatović su u sudskom pritvoru u Sheveningenu.
Proces Stanišiću i Simatoviću – uključujući prvo i ponovljeno sudjenje – najduži je u istoriji suda u Hagu i traje već 19 godina.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Prvo sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.
U maju 2013, Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.
Stanišić je celo ponovljeno sudjenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.
Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.
Sud je Stanišiću, kao izdržani deo kazne do izricanja prvostepene presude 2021., priznao 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.
Simatović je do 2021. u pritvoru izdržao 2.348 dana kazne.
Povezani tekstovi
