И ове године поводом обиљежавања Међународног дана несталих износе се подаци да се из ратова деведесетих са подручја бивше Југославије трага за још од 10.000 до 12.000 особа. Број несталих варира у зависности од критерија који се користе за стављање неке особе на списак несталих али и ставова политичких елита у државама региона.
На подручје Хрватске, укључујући и подручје бивше РСК (УНПА), према посљедњој Књизи несталих Међународног комитета Црвеног крста (2015), налазило се 2.138 (1.716 несталих и 422 особе чији се посмртни остаци траже) нерасвјетљених случајева, Пошто у Књизи није наведена национална, војна и државна припадност пописаних особа, “Веритас” је извршио упоредну анализу и овог четвртог (као и претходних) издања са својом евиденцијом, на којој се у вријеме анализе (јун 2016) налазило 1.859 особа и са списком несталих који је Хрватска у децембру 2010. доставила Међународном суду правде уз свој одговор на контратужбу Србије у спору по узајамним тужбама о геноциду, на којем се налазило укупно 1.024 особе, и дошао до сљедећих резултата: са “Веритасове” евиденције 974 особе налазило се у тој књизи, а 882 није; са хрватског списка у Књизи се налазило 839 особа, а 215 није; 56 имена из оба пописа у Књизи налазила су се и на хрватском списку и на “Веритасовој” евиденцији; 365 имена из оба пописа у Књизи није било ни на хрватском списку ни на “Веритасовој” евиденцији.
На званичном сајту Управе за заточене и нестале, која делује при хрватском Министарству за бранитеље, још увијек је “непозната судбина 1.482 особе те мјесто укопа посмртних остатака 411 смртно страдалих особа”. Садашња разлика у бројкама између Књиге и Управе је у чињеници да је у међувремену један број идентификован са оба списка и на обе стране.
Услов за улазак у Књигу несталих није стварни нестанак већ отварање захтјева за тражење код надлежног Црвеног крста (националног или међународног) од стране неког блиског члана породице нестале особе, што значи да четврта Књига ни у вријеме објављивања није садржавала ажурирани попис свих особа несталих на подручју РХ, а, како ствари стоје, вјероватно неће ни пето издање, за које се најављује да ће се објавити до краја ове године.
Списак несталих Срба са подручја Хрватске је много већи и на данашњи дан, према Веритасовој евиденцији, на њему се налази 1.755 особа, од којих су 705 (40%) старији од 60 година. Највише их је нестало у посљедњој ратној години 860 (49%), а затим у првој 709 (40%). Међу несталима је 1.267 (72%) цивила и 490 (28%) жена.
У задњих седамнаест година из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и оне у организацији самих породица, ексхумирано је укупно 1.600 посмртних остатака Срба са подручја Хрватске и бивше РСК, укључујући и оне који су са њима живјели и ратовали (1.494 у РХ, 89 у БиХ и 19 у Р. Србији), од чега их је до сада 1.214 идентификовано, док их још 386 чека на идентификацију (сви са подручја РХ).
Од прошлог до овог августа на подручју Хрватске ексхумирана су 24 посмртна остатака српских жртава (девет са подручја Лике и 15 са подручја Кордуна), док их је 40 идентификовано. Највише и ексхумираних и идентификованих се односи на страдале у хрватској акцији „Олуја” и послије.
Веритас тренутно располаже поузданим подацима за више десетина познатих мјеста укопа са 163 посмртна остатка српских жртава на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и двадесет и четири године по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.
Породице несталих особа имају право сазнати истину о судбини својих најмилијих, друштво има правну и моралну обавезу помоћи им у њиховом трагању. То је могуће само уз активну сарадњу породица несталих са надлежним организацијама и институцијама.
Међународни дан несталих је прилика и да се јавност подсјети на патњу и бол чланова породица несталих, али и позив породицама да изврше своју обавезу – отворе захтјев за тражење и дају крв за ДНК, без чега нема успјешне потраге.
У Београду и Бања Луци, 30.08.2019.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
