1861 – Умро Патријарх Јосиф / Рајачић (Лучане код Бриње, Лика, Хабзбуршка монархија, 20. 7. 1785 – Сремски Карловци, Аустријско царство, 1/13. 12. 1861) архимандрит гомирски, епископ шибенски и вршачки, митрополит карловачки и патријарх српски.
1893 – Умро Лазар Ђ. Докић (Београд, Кнежевина Србија, 27. 9. 1845 – Опатија, Аустроугарска,1/13. 12. 1893), лекар, зоолог, професор Велике школе у Београду, васпитач престолонаследника Александра Обреновића и политичар, председник владе Краљевине Србије.
1918 – У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с краљевићем Александром Првим Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом, која је 1929. добила назив Краљевина Југославија. Уједињење југословенских земаља омогућила је победа српске војске у Првом светском рату. У нову државу су укључене предратна Краљевина Србија и територије у саставу поражене Аустро-Угарске (Црна Гора, Хрватска, Словенија, Босна, Херцеговина, Далмација; Срем и Барања, Бачка и Банат, чија је скупштина одлучила да прво уђу у састав Краљевине Србије, а потом у Краљевину СХС).
1971 – У Карађорђеву на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске – носилаца политике тзв. Масовног покрета, Маспок.
Маспок или Хрватско пролеће, масовни шовинистички и сецесионистички покрет у Хрватској. Захтевао је брисање Срба из републичког устава, искључење употребе српског језика у Хрватској, хрватски новац, хрватску народну банку, хрватску војску и представништво у Уједињеним нацијама одвојено од југословенског; декларисао је Хрватску као националну државу Хрвата. Уживао је подршку великог дела хрватских комуниста, политичког врха републике Хрватске и хрватске нацистичке, усташке емиграције на Западу.
На таласу Маспока, југословенски комунисти су, “успостављајући равнотежу”, извршили и чистку свих неподобних појава супротних политици руководства СКЈ и у Србији, под оптужбама за технократију. Највише су страдали директори тржишно и извозно успешних државних предузећа, укинут је приватни сектор у малим и занатским радионицама (“Ге-Ге” предузећа)… Тиме су у корену сасечени покушаји политичке демократизације друштва и суштинских реформи привреде.
Чистке су уследиле и у Словенији и у Македонији.
1994 – У нападу Хрватског вијећа одбране и јединица Хрватске војске на српска насеља око Гламоча погинула три српска борца и две жене цивили. У борбама је нестало 13 српских цивила, а потпуно или делимично уништено 11 стамбених и привредних објеката.
2007 – Умро Иво Ројница (Циста, Имотски, Аустроугарска, 1915 – Буенос Ајрес, Аргентина, 1.12. 2007), хрватски усташки командант, ратни злочинац. Од 1939. усташки повереник за Дубровачки котар, а од маја до новембра 1941. стожерник Усташког стожера Дубрава у Дубровнику. Остатак трајања Независне Државе Хрватске бавио се обавештајним пословима у хрватском Министарству оружаних снага НДХ у Аграму (Загреб).
Од 1945. ватиканским и нацистичким “пацовским” каналима евакуисан у Јужну Америку и настанио се у Аргентини 1947. године.
Добитник папиног одликовања за хуманитарни рад Sancti Gregorii / Светог Ђорђа. Године 1974. ушао у Хрватско народно веће у Торонту, био опуномоћени представник председника Републике Хрватске Фрање Туђмана за Аргентину и Латинску Америку (1991–93), а 1993. и 1994. амбасадор нове хрватске државе у Аргентини.
За геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској никада није одговарао.
Veritas.info
Povezani tekstovi
