Недавно је Жупанијско државно одвјетништво у Осијеку на својој интернетској страници објавило саопштење да је 17. јуна 2024., након проведене истраге, подигло пред Жупанијским судом у Осијеку оптужницу против осморице држављана Републике Хрватске (1935, 1967, 1969, 1960, 1957, 1959, 1959. и 1960) због почињених кривичних дјела ратног злочина против цивилног становништва.
Окривљени се терете да су од 15. августа 1991. до 20. новембра 1991, у Каранцу, након непријатељске агресије и окупације мјеста Каранца од тзв. ЈНА и српских паравојних јединица, као припадници српских паравојних јединица починили наведено кривично дјело, односно да су првоокривљени као стварни командант Територијалне одбране Каранца, а остали окривљеници као припадници ТО Каранца, поступили противно правилима међународног ратног и хуманитарног права о заштити цивилног становништва, тако што су злостављали укупно седамнаест цивила, који су због трауме и страха од даљњих злостављања, са својим фамилијама иселили из Каранца. У оптужници се наводи да 1, 4, 5. и 7. окривљени нису доступни хрватском правосуђу. 2. i 6. окривљени се налазе у затворима у РХ с обзиром да су претходно изручени због почињених других кривичних дјела.
У односу на њих је затражено од држава из којих су изручени (Босна и Херцеговина, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске) додатно изручење како би се кривични поступак у односу на њих могао водити и за ово кривично дјело. Трећеокривљени је изручен РХ на основу “европског ухидбеног налога” изданог у овом предмету и налази се у истражном затвору у Осијеку.
Пошто се у оптужници не наводе ни имена ни иницијали оптужених, а није било ни јавно објављених информација о хапшењима оптужених, а имајући у виду да су чак тројица већ у хрватским затворима, “Веритас” се дао у потјеру да утврди идентитет оптужених, те када су и гдје похапшени.
Након прикупљених података у могућности смо да обавијестимо јавност да су нам позната имена шесторице оптужених. То су: Бошко Ђурковић (1935), Боро Марушић (1960), Жарко Стригић (1957), Миленко Марић (1959), Саво Јоковић (1967) и Бошко Јоковић, сви из Каранца код Белог Манастира, од којих најмање тројица имају и држављанство Републике Србије
У хрватским затворима налазе се: Миленко Марић, изручен из Велике Британије по други пут у априлу прошле године за исто кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, за које је први пут био неправоснажно ослобођен а други пут неправоснажно осуђен на пет година затвора; Саво Јоковић, ухапшен 2021. у БиХ, одакле је изручен у Хрватску, гдје издржава казну због кривичног дјела убиства, и његов рођени брат Бошко Јоковић, који је прије 17 мјесеци изручен из Њемачке, гдје је и ухапшен на основу “европског ухидбеног налога” изданог у овом предмету. Располажемо и информацијом да је прије извјесног времена на основу “европског ухидбеног налога” изданог у овом предмету у Великој Британији ухапшен и Боро Марушић, који из кућног притвора чека скорашње изручење у Хрватску.
Подизање ове оптужнице против осморице Срба због наводног ратног злочина (инкриминације из оптужнице тешко да се могу подвести пот кривично дјело ратног злочина) попратило је тек неколико медија у Хрватској а у Србији, колико смо испратили, није нико, док хапшења оптуженика нико није попратио ни у Хрватској ни у Србији ни у земљама хапшења.
У првој половини јула ове године пред четири жупанијска суда у Хрватској у предметима ратних злочина рочишта за главни претрес заказана су у 16 предмета у којима је обухваћено укупно 48 оптуженика, сви припадници бивших ЈНА и СВК, осморици се суди у присуству, од којих су двојица у истражном затвору, а осталима се суди у одсуству. Сва ова суђења одржавају у потпуној медијској тишини.
То значи да су процесуирања Срба и припадниика ЈНА пред хрватским правосудним органима за кривична дјела ратних злочина постали рутина и свакодневница попут саобраћајки па се за њих више не интересуји, ни медији ни у Хрватској ни ван ње.
На основу међународних потјерница, које је расписало хрватско правосуђе, широм свијета је до сада, по “Веритасвој” евиденцији, ухапшено најмање 192 Србина, од којих су 79 и екстрадирана у Хрватску. Тренутно се у хрватским затворима због кривичног дјела ратних злочина налази 27 особа српске националности, од којих је 14 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуде.
У Београду, 08.07.2024.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
