Дана 1. децембра 2022. Европски суд за људска права (даље: Европски суд) објавио је одлуку о недопуштености захтјева у предмету Комленац против Хрватске коју је донио 8. новембра 2022. Подносилац захтјева је на основу чл. 1. Протокола бр. 1. уз Конвенцију приговорио да му је неоправдано ускраћено право на старосну пензију и да је као српски држављанин дискриминисан у односу на хрватске осигуранике противно чл. 1. Протокола бр. 12. уз Конвенцију, објављено је на интернетским страницама Уреда заступника РХ пред Европским судом за људска права (https://uredzastupnika.gov.hr).
Подносилац захтјева радио је 20 година у Републици Хрватској, након чега је одселио у Републику Србију гдје је наставио обављати самосталну дјелатност адвоката. Хрватски завод за мировинско осигурање (даље: ХЗМО) одбио је његов захтјев за признавање права на старосну пензију уз образложење да се осигураник још увијек налази у осигурању, односно да још увијек уплаћује доприносе у Републици Србији на име обављања самосталне дјелатности. У Републици Србији му је право на старосну пензију признато јер је према српском законодавству било могуће наставити обављати самосталну дјелатност и примати пензију. Након што је Средишња служба ХЗМО-а одбила његову жалбу, подносилац је покренуо управни спор пред Управним судом у Осијеку који је одбио његов тужбени захтјев што је потврдио и Високи Управни суд. Уставни суд је одбацио подносиочеву уставну тужбу.
Европски суд је утврдио да хрватско законодавство, за разлику од српског, не признаје могућност паралелног кориштења старосне пензије и обављања самосталне дјелатности. Истакнуо је да се та два правна сустава могу комбиновати само у оној мјери у којој је то предвиђено Уговором између Републике Хрватске и Савезне Републике Југославије о социјалном осигурању. Сагласно том уговору, подносиоцу захтјева могао се признати дио његове пензије за године стажа у Хрватској само ако је испуњавао услове према хрватском Закону о мировинском осигурању. Међутим он те услове није испуњавао. Тврдио је да према српском закону као адвокат у пензији више није био дужан плаћати доприносе за пензионо осигурање, али о томе у поступку пред хрватским надлежним тијелима није доставио нити један доказ, већ је пред Управним судом у Осијеку изјавио да нема даљњих доказних приједлога.
Слиједом наведеног, Европски суд је овај подносиочев приговор прогласио неспојивим ратионе материае с одредбама Конвенције.
Подносиочев приговор на основу чл. 1. Протокола бр. 12. уз Конвенцију, Европски суд је прогласио очигледно неоснованим јер се према подносиоцу поступало као према било којем другом пензионеру у Хрватској, који такође не би могао примати пензију док је наставио обављати самосталну дјелатност адвоката.
Ова одлука је коначна те је доступна на веб страници Суда (www.echr.coe.int/hudoc) на енглеском језику, а након пријевода биће објављена на веб страници Уреда заступника.
Veritas.info
Povezani tekstovi
