Сплитска “Слободна Далмација” у броју од 10. септембра о.г. покушава пронаћи одговор колико је укупно у “Олуји” и након ње убијено српских цивила?
У тражењу одговора полази од податка самозваног “експерта за хрватско национално законодавство пред Међународним кривичним судом за почињене ратне злочине на подручју бивше Југославије у Хагу” Пере Ковачевића “да су током Олује и непосредно након ње убијена 44 српска цивила”, око којег броја је “постигнут споразум у Хагу током суђења генералима Готовини, Маркачу и Чермаку”, што је недавно поменути “експерт” изнио гостујући у програму телевизије Н1.
Поклапају ли се службени подаци о страдалим цивилима српске националности током и непосредно након “Олује” с онима које је изнио Ковачевић, “Фактограф” је покушао сазнати у Државном одвјетништву (тужилаштву) Републике Хрватске (ДОРХ).
Нејасно срочени подаци добијени од ДОРХ-а сугеришу како је укупан број до 2011. године евидентираних жртава 214, од којих је 47 класифицирано под “обична” убиства, а 167 жртава страдало је услијед злочина који су класифицирани као “ратни злочини”, наводи се у чланку.
У чланку се констатује и да се на страницама ДОРХ-а наводи и да су најпотпунији подаци објављени у публикацији Хрватског хелсиншког одбора за људска права (ХХО) “Војна операција Олуја и послије – Извјештај” од 2001. године, према којој је укупан број жртава 677, с тим да публикација нема раздвојене жртве рата од жртава ратних злочина. Наведене су жртве подијељене у три групе и то: УН Сектор југ – 410 жртава, УН Сектор Сјевер – 191 жртва и у избјегличкој колони – 76 жртава, од којих ДОРХ у својим евиденцијама има укупно 114 жртава. ДОРХ наводи и податке тадашње Управе за заточене и нестале Министарства обитељи, бранитеља и међугенерацијске солидарности, према чијим евиденцијама је ексхумирано 679 особа, док се још 563 особе воде као нестале. Међутим, ни та Управа не води посебно у евиденцијама жртве рата и жртве кривичних дјела ратних злочина.
Дакле, манипулације са српским жртвама у хрватској агресију на САО Крајину изведену у августу 1995. године не престају ни 27 година по завршетку те акције.
Да је већ поменути Перо Ковачевић заиста био експерт пред судом у Хагу у случају “Готовина и др.”, онда би морао знати најосновнију поставку из хашке оптужнице против хрватских генерала Готовине, Маркача и Чермака, као што су њена просторна и временска ограничења обухваћених злочина. Наиме, том оптужницом је обухваћен један мањи број локација са подручја УН сектора “Југ”, односно Далмације и Лике, а да подручја сектора “Сјевер”, односно Баније и Кордуна, као и подручје БиХ, уопште нису ни третирана том оптужницом. Суд се није ни трудио да изводи доказе ни за она убиства која су била обухваћена оптужницом, наводно у оскудици са временом, већ је узимао за доказана само она лако доказива, таман у броју и по простору који су били довољни да поткријепе закључак о “удруженом злочиначком подухвату” чији је циљ био присилно и трајно протјеривање Срба са подручја Крајине.
Горе поменуте хрватске институције и организације позивамо да понекад погледају и “Веритасове” податке о жртвама “Олује”, које су већ годинама доступне на интернетским страницама ове организације и биле разматране или се разматрају и пред Хашким трибуналом и пред Међународним судом правде и пред многим другим домаћим и међународним организацијама институцијама које се баве ратним злочинима и хуманитарним правом.
Тренутно се на евиденцији Веритаса налазе имена 1.881 погинулих и несталих Срба из акције “Олуја” и послије ње, од чега 1.233 (66 %) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 555 (30%) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година. Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.227 особа, док се на евиденцији несталих води још 654 (35 %) особа, од чега 494 (76%) цивила, међу којима 251 (51%) жена.
Веритас се, поред евидентирања страдалих, бави и утврђивањем начина страдања и цивила и војника, од којих су многи побијени након заробљавања. Познато нам је и да хрватски правосудни органи већину тих убистава квалификују као класична (обична) убиства. Али вјерујемо да ће доћи вријеме када ће се и та убиства прекфалификовати у ратне злочине, што заправо и јесу.
Веритас.инфо
Povezani tekstovi
