Прекјуче су сви медији у региону пренијели вијест да је Жупанијски суд у Осијеку, након проведеног главног претреса, непавоснажно на 14 година у присуству осудио некадашњег судију Војног суда у Београду Војислава Медића због кривичног дјела ратног злочина против ратних заробљеника почињеног од новембра 1991. до августа 1992. године.
Судско вијеће сматра да је тужилаштво доказало да је Војислав Медић био испитивач и да је злостављао хрватске војнике у логорима Сремска Митровица и Стајићево након пада Вуковара новембра 1991. Оптужени Медић се бранио д аникада није учествовао у мучењу хрватских војника, да никада није био на тим местима, да је све време у том периоду радио у суду у Београду и да се суди погрешној особи, и за ту тврдњу приложио више стотина материјаних и персоналних доказа. Суд је поверовао исказима сведока, уједно и оштећених, који су тврдили да их је управо оптужени испитивао и малтретирао. Међу свједоцима су била и два тек изабрана заступника у Хрватски сабор из проусташког “Домовинског покрета”, који се жестоко залаже да се још више непријатеља процесуира за ратне злочине. Пресуда је објављена истог дана када је објављено да ће ДП као коалициони партнер с ХДЗ-ом чинити парламентарну већину и учествовати у извршној власти са четири министра у новој влади.Медићев бранилац Томислав Филаковић, иначе Хрват и хрватски бранитељ, у изјави медијима наводи како је запрепаштен пресудом те да је било тешко бранити човјека који је “осуђен прије него што је подигнута оптужница, којег је осудила јавност па и ово судско вијеће”.
Поводом пресуде Медићу на јавном сервису огласио се и предсједник Републике Србије Александар Вучић изјавивши да је требало раније да се реагује и “сад и не можемо човеку да помогнемо много…”
Овај случај је добио оволику медијску пажњу управо захваљујући чињеници да је суђење редовно пратио РТС (а повремено и други медији), што није случај и са многим суђењима припадницима бивших ЈНА и СВК, којима се у континутету суди већ више од три деценије, од којих велика већина пролази испод “медијског радара”.
Колико је Хрватска ефикисна у процесуирању починиоца ратних злочина види се и из саопштења Државног одвјетништва (тужилаштва) РХ из маја 2023, по којем је због злочина почињених у “домовинском рату” кривични поступак у протекле три деценије покренут против скоро 4.000 особа, од чега их је правоснажно и неправоснажно осуђено 707, док се пред надлежним судовима води кривични поступак против 499, а истрага против 139 особа. По “Веритасовим” истраживањима, међу процесуиранима око три прцента су припадници оружаних снага РХ а сви остали су припадници “непријатељских снага” (ТО, ЈНА, СВК, функционери Србије и РСК и понеки добровољац), од којих је тек за око 13 процената поступак вођен или се води у присуству а за све остале у одсуству.
На основу међународних потјерница, које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм свијета је до сада, по “Веритасвој” евиденцији, ухапшено најмање 189 Срба, од којих су 77 и екстрадирана у Хрватску. Тренутно се у хрватским затворима због кривичног дјела ратних злочина налази 25 особа српске националности, од којих је 14 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуде.
У мају ове године пред четири жупанијска суда у Хрватској у предметима ратних злочина рочишта за главни претрес заказана су у 18 предмета у којима је обухваћено укупно 54 оптуженика, сви припадници бивших ЈНА и СВК, деветорици се суди у присуству, од којих су петорица у истражном затвору, а осталима се суди у одсуству.
И тако хрватско правосуђе, из дана у дан, из године у годину, несметано, у скоро потпуној медијској тишини, хапси Србе широм света, отвара нове истраге, подиже нове оптужнице и доноси, не хајући много за валидне доказе, углавном осуђујуће пресуде припадницима бивших ЈНА и СВК, због сваковрсних ратних злочина (укључујући крађу бијеле технике, домаћих животиња, шамарање…), поткрепљујући на тај начин свој званични наратив рата деведесетих по којем су водили одбрамбени рат од злог “великосрпског агресора”, потпомогнутог од стране још “злогласније и крволочније” ЈНА и локалних “српских побуњеника”.
Тако су Хрвати, без критичног медијског “ока” створили аутентичан “модел” процесуирања непријатеља за ратне злочине, којег као свој бренд, извозе по свијету, укључујући и Косово, гдје су већ почели да “штанцају” оптужнице против протераних Срба, и Украјину, која је, према изјави украјинског државног тужиоца Андрија Костина од пре четири дана, “од почетка руске инвазије покренула истраге о више од 127.000 могућих случајева ратних злочина”.
У Београду, 17.05.2024.
ПРЕДСЈЕДНИК
Саво Штрбац