Припадници извиђачко-диверзантске чете Хрватских обрамбених снага (ХОС), којом је командовао Томислав Мади, у ноћи 17/18 фебруара 1992. године у Церни код Жупање ликвидирали су четверочлану породицу Олујић: Радомира (38), његову супругу Аницу (37) и њихову малољетну децу Милену (16) и Марка (13).
У предвечерњим часовима 17. фебруара, у Комлетинцима, у згради Основне школе, гђе је био штаб извиђачко-диверзантске чете ХОС-а, Мади је издао наредбу припадницима чете: Мариу Јурићу, Зорану Поштићу, Давору Лазићу и особи с надимком “Босанац”, да оду у Церну и побију четнике за које он зна, иако је знао да се ради о цивилним особама. Наредио им је и да им минирају кућу, те им је за то дао пушке, пиштоље, мине, штапин, детонаторске каписле и два пригушивача. Припаднику исте јединице Мији Старчевићу наредио је да их одвезе у Церну, што је исти и учинио, где им је, у улици Браће Радића на броју 51а, показао кућу породице Олујић.
Јурић, Поштић, Лазић и “Босанац” су ушли у кућу, и из ватреног оружја испалили више метака у чланове породице Олујић: десет пројектила погодило је Радомира, шест Аницу, а по једанаест малољетну Милену и дијете Марка, због којих су сви преминули на лицу места. Одмах после хладнокрвне ликвидације четверочлане породице Олујић, убице Поштић и Лазић у њиховој кући пронашли су и узели ловачку пушку, патроне, 1.500,00 тадашњих ДЕМ, капу – беретку, ланчић боје злата с привеском детелине с четири листа и пар златних наушница с три плава каменчића, а потом и кућу покушали минирати, али због нестручног руковања до експлозије није дошло. Убице су се са украденим стварима вратили у Комлетинце, где су ствари и новац из Олујићеве куће предали Мадију.
Жупанијско државно тужилаштво у Вуковару је тек 29. децембра 2006. подигло оптужницу против горе поменутих припадника ХОС-а због кривичног дела ратног злочина над цивилним становништвом. Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Вуковару из марта 2009. године убице су осуђене на укупно 57 година затвора: Мадија на 15, Јурића на 12, Поштића на седам, Лазића на седам и Старчевића на осам.
Убице породице Олујић су припадници ХОС-а, којег је крајем јуна 1991. основала Хрватска странка права (ХСП), који се у јануару 1992. потпуно интегрисао у Хрватску војску. Званичне ознаке ХОС-а су исте оне које су биле и за време Павелићеве НДХ-а, које и данас њени припадници јавно и несметано свакодневно истичу широм Хрватске.
Поред ликвидација четверочлане породице Козбашић у Петрињи у новембру 1991, трочлане породице Зец у Загребу у децембру 1991, четверочлане породице Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992, четверочлане породице Радосављевић у Дарувару у фебруару 1992, и убиство породице Олујић из Церне спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих због њихове етничке припадности. Супружници у поменутим породицама биле су мешовитог хрватско-српског састава, осим породице Радосављевић у којој су оба супружника били српске националности.
У Београду и Бањалуци, 18.02.2024.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
