1991.
* У селу Кричке код Окучана у борбама са “зенгама”, као припадници ЈНА, погинули: Ивановић Милорад син Љубана, рођен 1972. године у Пакрацу и Будић Крсто син Бранка, рођен 1951. у Пакрацу, обојица са пребивалиштем у Субоцкој. Породица још трага за Милорадовим посмртним остацима.
* У мензи полицијске станице у Огулину убијени цивили српске националности: Мандић Боро из Огулина и Плећаш Душан син Саве, рођен 1947. из Огулина док је тешко рањен Папић Никола, рођен 1936. у Доњим Дубравама код Огулина, од којих је преминуо 23.11.1991. у КБЦ Ријека. Убио их у полицијској станици у Огулину без икаквог повода рафалом из АП тада активни војник ХВ Пушкарић Младен зв. Стипица. Пресудом ВС у Карловцу бр: К-21/92-16 од 7.7.1992. Пушкарић је осуђен на казну затвора у трајању од 9 година, коју није издржавао пошто је амнестиран од стране предсједника Туђмана.
* Аустријски министар спољних послова, Алојз Мок, затражио је слање мировних снага УН у Југославију и поново се заложио за признање Словеније и Хрватске.
1992.
* Копредсједници Женевске мировне конференције о Југославији, Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен, и индијски командант УНПРОФОР-а, Сатиш Намбијар, разговарали су у Книну с предсједником Владе РСК Здравком Зечевићем о спорним питањима реализације мировног плана и посљедицама најновије резолуције СБ УН. Док је крајишка влада инсистирала на томе да се не може негирати постојање РСК, јер би то водило или оружаном сукобу или егзодусу Срба, Сајрус Венс и лорд Дејвид Овен су се залагали за досљедно спровођење Венсевог плана, који подручје Крајине третира као зону Хрватске по заштитом УН.
* Предсједник Хрватске Фрањо Туђман рекао је да није искључено да Хрватска употријеби и оружје ради ослобађања Вуковара, који је симбол „хрватског отпора“.
* Група независних експерата основала је у Београду Фонд за хуманитарно право. Циљ ове невладине организације је да допринесе правичној и досљедњој примјени међународног и националног кривичног права за недјела у рату, како би се указивањем на појединачне кривце омогућило скидање колективне кривице. За предсједника Савјета Фонда изабран је Владан Васиљевић.
* Грчки премијер, Константин Мицотакис, у опширном интервјуу француском листу „Л монд“ изјавио је: „Противио сам се брзом дипломатском признању Хрватске и Словеније, а посебно БиХ. Била је то трагична грешка која је на несрећу учињена и која је подстакла грађански рат. Све то је по мом мишљењу, могло да се избјегне да се није пожурило са признањем Босне“.
* Пилот ЈНА Новић Боро син Ђурађа, рођен 1964. године у Јаши Томићу код Сечња, живио у Краљеву погинуо приликом извршавања борбеног задатка у Цазину. Његови посмртни остаци су размњени 11.03.1995. године у Личком Петровом Селу са муслиманском страном.
* Скупштина РСК, која је засједала у Вуковару, дала је пуну подршку Влади и делегацији која заступа Крајину и преговора о Нацрту споразума о економским односима са Републиком Хрватском. Министар спољних послова РСК, Милан Бабић, је током расправе рекао да је нацрт „омча коју ће, уколико га прихвати, Крајина самој себи ставити око врата“. У закључку, који је једногласно усвојен, делегацији је наложено да у преговорима досљедно чува интегритет, суверенитет и равноправност РСК.
* Амбасадор СРЈ у УН, Драгомир Ђокић, упутио је писмо предсједавајућем Савета безбједности, у коме је одбацио хрватске оптужбе на рачун СРЈ и РСК. У писму СБ од 12. новембра хрватски министар спољних послова, Мате Гранић, је тврдио да Југославија и даље војно помаже РСК и да они учествују у нападима на Бихаћ. Истим поводом предсједник РСК, Милан Мартић, је изјавио: „И овом приликом поновљам нашу спремност да прихватимо војне посмтраче на аеродрому Удбина, како би се отклониле све дилеме о нашој наводној умешаности у међумуслиманске сукобе око Бихаћа“.
* СБ УН је, на приједлог Велике Британије, једногласно усвојио Резолуцију 958, којом је одобрена употреба ваздушних снага НАТО-а, и на територији РСК, тј. у зонама под заштитом УН-а. Савјет НАТО-а, на амбасадрском нивоу је позитивно одговорио на Резолуцију 958 и 959 СБ УН и одмах издао одговарајућа упутства војним командама НАТО-а.
1995.
* Портпарол Стејт депртмента, Николас Бернс, саопштио је да се очекује завршетак преговора у Дејтону и да ће резултати бити саопштени следећег дана у 10.00 часова по локалном времену (16.00 часова по средњеевропском). Хрватски предсједник Фрањо Туђман допутовао је у Дејтон да би присуствовао завршном преговарачком састанку.
Veritas.info
Povezani tekstovi
