Predsednik „Veritasa” ukazao je na spor oko granice na Dunavu, pitanje nestalih i nadležnost za procesuiranje ratnih zločina
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac izjavio je danas da bi uslovi koje Hrvatska postavlja Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji mogli da budu znatno zahtevniji od onih sa kojima su se ranije suočavale druge države kandidati.
Štrbac je za Tanjug podsetio da je Italija svojevremeno uslovljavala Sloveniju tokom evropskih integracija, dok je Slovenija kasnije postavljala uslove Hrvatskoj. Prema njegovoj oceni, aktuelni odnos Hrvatske prema Crnoj Gori mogao bi da pokaže šta Srbiju očekuje u nastavku pregovora sa Evropskom unijom.
„Svi su nekome nešto uslovljavali, ali ono što ja stalno govorim, pošto pratim ove hrvatsko-srpske odnose, jeste da je sve to bila ‘mala maca’ u odnosu na ono što Hrvatska već godinama ispostavlja”, rekao je Štrbac.
On je naveo da hrvatski zvaničnici, bez obzira na političku pripadnost, godinama ponavljaju nekoliko ključnih zahteva prema Srbiji, posebno tokom izbornih kampanja.
Kao jedno od najvažnijih otvorenih pitanja izdvojio je razgraničenje na Dunavu, oko kojeg Beograd i Zagreb imaju različite stavove.
Prema njegovim rečima, Srbija se zalaže za povlačenje državne granice sredinom toka Dunava, dok Hrvatska insistira na katastarskim granicama.
Štrbac je objasnio da je do spora došlo zbog promena rečnog toka, usled kojih su pojedine parcele koje su katastarski pripadale Hrvatskoj ostale na srpskoj strani Dunava.
Drugo značajno pitanje, kako je naveo, odnosi se na pronalaženje osoba nestalih tokom ratova devedesetih godina.
„Hrvatska traži nestale iz rata i, evo, po njihovim podacima, trenutno se 1.720 još traži. Stalno tu brojku ponavljaju, ona se godišnje smanji za nekoliko desetina, ali nećete od njih čuti da u toj brojci ima nešto više Srba nego Hrvata, tako da je i nama to u interesu”, rekao je Štrbac.
On je dodao da „Veritas” raspolaže sopstvenom evidencijom sa oko 1.500 nestalih osoba i da se svi nestali Srbi ne nalaze na zvaničnom spisku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Prema njegovim tvrdnjama, oko 500 nestalih osoba nije obuhvaćeno tom evidencijom, iako postoje podaci o njihovom nestanku.
Štrbac je ukazao i na problem neidentifikovanih posmrtnih ostataka u Hrvatskoj, navodeći da se u toj zemlji nalaze ostaci oko 900 ekshumiranih osoba čiji identitet još nije utvrđen.
„Kad bi oni bili svi identifikovani, ta brojka bi se prepolovila. U toj brojci od oko 900 ima skoro 400 Srba, što sami Hrvati kažu”, naveo je Štrbac.
On je ocenio da bi brža identifikacija posmrtnih ostataka značajno doprinela rešavanju pitanja nestalih, koje ostaje jedno od najosetljivijih u odnosima Srbije i Hrvatske.
Kao još jedan zahtev Zagreba izdvojio je ukidanje srpskih zakonskih odredaba kojima je uspostavljena nadležnost domaćih pravosudnih organa za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije.
