Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих прошлог вијека десио се у раним јутарњим часовима 22. августа 1991. године када су припадници хрватске полиције и Збора народне гарде, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали“ кроз српска села: Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво, којом приликом су убили 15 цивила и више десетина ранили.
Уубијени су: Ранко Мартиновић (42), Ненад Пајић (40), Стево Симић (54), Лазо Станић (57), Љубан Татишић (59), Младен Вранешевић (53), Милан-Мишо Вучинић (47), Драган Бекић (39), Драган Бишкуповић (45), Жељка Боиновић (23), Перо Црљеница (50), Неђељко-Неђо Чајић (45), Ратко Ђекић (73), Милан Кладар (51) и Радован Крагуљ (36).
Просјечна старост убијених била је 48 година. Најмлађа жртва је Жељка Боиновић по занимању текстилна радница, која је устрељерна кроз прозор у кући њеног дједа Милоша Вранешевића у Трњанима. Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени. Иза њих је остало 32 дјеце, 18 синова и 14 кћери.
У крвавом походу на српска села нападаче су зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успјешну засједу.
Послије овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су, по подручју на којем се налазе поменута села, назвали Цапраг, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине (РСК).
До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима. Кривичну пријаву, поднесену од стране породица жртава против четворице “зенговаца” због кривичног дјела ратног злочина против цивилног становништва, одбацило је Жупанијско државно тужилаштво у Сиску у септембру 2006. године, уз образложење “да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група тзв. САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба”.
Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о судјеловању припадника ХВ-а у штетном догађају, уз обавезу да они држави накнаде парничне трошкове, који су се кретали и до више хиљада евра.
Неки од тих поступака доспјели су и пред Европски суд за људска права у Страсбуру, који је одбацио њихове захтјеве због протека рока од шест мјесеци између “посљедње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу” и подношења захтјева том суду.
Према Веритасовим подацима, у Сиску и околним мјестима, у љето и јесен 1991. године, ликвидирано је најмање 119 лица српске националности, од чега 97 (82%) цивила, међу којима 11 жена. Од укупног броја ликвидираних, 80 их је сахрањено а за посмртним остацима осталих и даље се трага.
У Београду и Бањалуци, 21.08.2025.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Povezani tekstovi
