1991.
* Милошевић Драган (1947) и Ранко (1923), отац и син одведени су из своје куће у селу Воћарица, општина Новска. Претпоставља се да су одведени у логор “Марини село”. До данас се воде као нестали. Припадници ЗНГ-а дан касније су у дворишту куће Милошевића свирепо убили, мајку, односно жену Милошевић Љубицу (1923) и заклали Ђукић Чедомирку (1919).
* Крајновић Симо (1924) из Госпића одведен је из своје куће на информативни разговор са којег се није вратио.
* Ђекић Војислав (1947) из Вуковара са још неким Србима одведен на информативни разговор у Дом технике. Пар дана касније пронађен мртав.
1993.
* Генерални секретар УН Бутрос Гали је рекао у СБ да је “Европа и њена јавност заморена и презасићена југословенским ратом” и да нема много спремности за неке енергичније инцијативе и оцјенио да расте увјерење да парцијална рјешења нису најбољи пут и да је вријеме да се поново размишља о неком глобалном рјешењу.
1994.
* Преговори делегација Хрватске и РСК у Загребу наишли су на жестока противљења тзв. правих хрватских “домољуба”. Они су поручили да је “споразумјевање са четницима злочин против Хрватске”
1995.
/ Копредсједник мировне конференције за бившу Југославију Торвалд Столтенберг и амерички амбасадор у Хрватској Питер Галбрајт изнијели су приједлог за рјешавање проблема Сремско-барањска области. Према понуђеном приједлогу, предвиђен је прелазни период од двије године за реинтеграцију ове области у Хрватску. Област би била демилитаризована, границу према СРЈ запосјели би одмах хрватски цариници и полицајци. Српски представници су одбили понуђени приједлог, тврдећи да нису уважене основне примједбе српске стране
Veritas.info
Povezani tekstovi
