1852 – Рођен Никола Машић (Оточац, Лика, Аустријско царство, 28. 11. 1852 – Загреб, Аустроугарска, 4. 6. 1902), српски сликар, члан Српског ученог друштва (1884) и почасни члан Српске краљевске академије од 15. 11. 1892. године.
Студирао је сликарство у Бечу, Минхену и Паризу. У Загребу је од 1884. постао професор цртања а од 1894. до смрти управник Штросмајерове галерије. Његово сликарство сврстава се у идилични академизам а главни мотив су призори са села и студије обичних људи. Заједно са Јосипом Ванцашем написао је књигу о Ђаковачкој катедрали.
1891 – Рођен Милан Вујаклија (Бухача, Слуњ, Кордун, Аустроугарска, 28. 11. 1891 – Београд, 16. 12. 1955), српски лексикограф и преводилац.
Милан Вујаклија се школовао у Загребу, Сремским Карловцима и Београду, где је студирао немачки језик, књижевност и филозофију. Као добровољац, учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату. Вујаклија је био врстан преводилац Шопенхауера, Хофмана, Шилера, Купера и других, али је највећи део свог рада посветио лексикографији. Био је сарадник Института за српски језик САНУ и један је од аутора Речника српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ.
Прикупљање грађе за своје животно дело Лексикон страних речи и израза, Вујаклија је отпочео двадесетих година прошлог века. Пред крај 1936. године га је предао Геци Кону, да би се “Лексикон” појавио у књижари овог издавача фебруара 1937. године. Овај драгоцени енциклопедијски речник је више пута прештампаван, а три пута је темељно прерађиван и допуњаван 1954, 1980. и 1991. године, прилагођавајући се потребама времена, променама и обогаћењу језика, а 1997. је Просвета објавила његово јубиларно издање. Лексикон је био и остао једно од најзначајнијих дела српске културе, књига без које је тешко замислити озбиљнију јавну или приватну библиотеку, да би временом постао ознака и критеријум за лексикографску литературу уопште, а ауторово име је почело да се поистовећује са насловом-необичан и леп споменик Милану Вујаклији.
1902 – Рођена Јелена Билбија Лапчевић (Црни Луг, Делнице, Горски котар, Аустроугрска, 28.11.1902 – Београд, 8. 8.1964), спикер Радио Београда и дечији писац.
1920 – Одржани први општи парламентарни избори у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца за Уставотворну скупштину.
1962 – Група хрватских усташких терориста напала Представништво ФНР Југославије у Бад Годесбергу, у близини Бона, који је тада био главни град Западне Немачке. Рањено је двоје службеника амбасаде – Момчило Поповић и Стана Довган. Момчило Поповић je преминуо 13 дана касније у болници у Бону, проглашен је за народног хероја Југославије.
2001 – Представници хрватске Амбасаде у Вашингтону преузели званично оригиналну Збирку и архив Музеја хрватског усташког логора “Јасеновац” која је, запакована у неколико металних кутија, авионом из Њујорка превезена у Загреб.
2009 – Умро др Милан Булајић (Вилуси, Никшић, Краљевина Југославија, 26. 9. 1928 – Београд, 28. 11. 2009), дипломата и публициста, оснивач и директор Музеја жртава геноцида, оснивач и председник Фонда за истраживање геноцида; академик САНУ.
Као Amicus curiae учествовао на суђењу Адолфу Ајхману 1961. у Јерусалиму, а потом у својству посматрача учествовао у процесу хрватским усташким терористима због напада на војну мисију Југославије, у Берлину 1970. Следеће године био је посматрач на суђењу убицама југословенског амбасадора у Стокхолму 1971, а као посматрач САНУ на суђењу Андрији Артуковићу, у Загребу 1986 године.
2014 – Умро Радомир Вукчевић (Книн, Независна Држава Хрватска, 15.9.1944 – Сплит, 28.11. 2014), фудбалски голман, репрезентативац
Поникао је у редовима Динаре из Книна, пуну деценију стајао на голу сплитског Хајдука (1963-1973) у чијем је дресу наступао на 182 првенствене утакмице. Са Хајдуком је освојио првенство 1970/71. и Куп 1966/67, да би од 1973. играо у иностранству.
Veritas.info
Povezani tekstovi
