Контролно саслушање о примјени споразума државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних и злочина против човјечности и геноцида, са посебним акцентом на истрагу случаја „Лора 3″, биће одржано 16. јануара.
То је одлучено на сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу, а на контролно саслушање биће позвани представници државног тужилаштва, Министарства правде и Заштитника људских права и слобода, као и заинтересовани представници невладиног сектора.
На Одбору је подржано и формирање пододбора за анализу поступања државних органа у случајевима ратних злочина.
Предсједник Одбора Момо Копривица казао је да је споразум државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске закључен 2006. године, и да је дужност Одбора да сагледају шта је учињено и који су резултати у примјени тог документа.
Како је навео, злочин у Лори, посебно случај Лора 3 који се односи на заробљене припаднике тадашње Југословенске народне армије из Црне Горе, је монструиозан злочин без казне до данашњег дана.
“Сматрамо да је цивилизацијска обавеза да се суочимо са свим аспектима питања која су у нашој надлежности када је ријеч о том злочину, али и да утврдимо шта су наши државни органи урадили на плану гоњења починилаца тих кривичних дјела”, рекао је Копривица.
Он је навео да би формирање подобора допонијело расвјетљавању поступања органа у случајевима ратних злочина.
Према ријечима Копривице, грађани Црне Горе који су страдали у Лори нијесу припадници само једне етничке или вјерске припадности.
“Битно је рећи да је највећи допринос је дао грађанин хрватске националности. Његова свједочења и храброст су допринијели расвјетљавању тог случаја”, истакао је Копривица.
Он је казао да нема владавине права гдје се не процесуирању ратни злочини, у ма којем колективу.
Из тог разлога, како је рекао, неопходно је да се спроведе принцип индивидуалне одговорности.
“Свједок сам догађаја с почетка 2004. године када је била сахрана грађана Никшића. Било је евидентно игнорисње државно-политичког врха, а по чијем су војном налогу заробљеници упућени на ратиште. То је примјер непоштовања невиних жртава”, сматра Копривица.
Посланик Демократског фронта (ДФ) Јован Вучуровућ је рекао да је ово велики тренутак за црногорски парламент који је, према његовим ријечима, смогао снаге да се након толико година бави том веома важном темом за цијелу Црну Гору.
“Наш задатак није да пресуђујемо, него да апелујемо на државне органе да раде свој посао, јер то нијесу радили претходних 30 година”, рекао је Вучуровић.
Према оцјени Вучуровића, мјере из тог споразума примјењивале су се искључиво против држављана Црне Горе.
“Очигледно се радило о једностраном споразуму. Након оволико година нико није ништа урадио по питању наших мученика који су страдали у Лори. Ради се о понижавајућем односу“, саопштио је Вучуровић.
Он је казао да је неопходно да се паралелно води и истрага према тужиоцима и врху бившег режима који је, како је рекао Вучуровић, заташкавао те злочине и није хтио да покрене истрагу.
Његов партијски колега Славен Радуновић казао је да је Скупштина дужна да се бави оваквим стварима, посебно ако види да друге гране власти пренебјегавају да се баве таквим случајевима.
“Сматрам да је ово данас историјски дан за Црну Гору, за све породице и људе који су онако патили, да у овој држави ипак постоје људи који неће заборавити на жртве”, рекао је Радуновић.
Посланица Социјалистичке народне партије (СНП) Милосава Пауновић је рекла да се на овај начин брани достојанство државе.
“Све државе окружења, које су деведесетих биле захваћене ратом и ратним дешавањима, на неки начин су заштитиле своје грађане, у смислу постизања правде у случајевима ратних злочина и разних злостављања, а Црна Гора је врло мало урадила по том питању”, казала је Пауновић.
Она је рекла да су у логору Лора систематски разрађивани начини мучења цивила и војника.
“Да је само један грађанин Црне Горе овако страдао, држава је била дужна да на неки начин као оштећена учествује у поступку који се водио у Хрватској. Ми то нијесмо радили, наше тужилаштво је остало нијемо и на саопштавање епилога поступака који су вођени”, казала је Пауновић.
Посланик ЦИВИС-а Срђан Павићевић је рекао да се, у трагедији распада Југославије, десило пуно злочина и нечовјечних поступака.
Како је навео, чињеница је да историјски факти не могу бити филтрирани јер, уколико се историја не поштује, она ће се поновити.
Према ријечима Павићевића, прича која се десила са припадницима црногорског народа који су страдали у Лори је једна од епизода која се дешавала свима – Бошњацима, Хрватима, Србима, Албанцима, Косоварима, Словенцима и свим националним мањинама.
“Нико на овом простору није остао поштеђен. Морамо да се бранимо историјом од злодјела, али историјом која је фактицитет. Онако како се односимо према Лори, треба да се односимо према депортацијама, Дубровнику, Славонији”, рекао је Павићевић.
Координаторка Информационо документационог центра Мехдина Кашић Шутковић рекла је да је суочавање са прошлошћу веома важно, како би се допинијело помирењу грађана унутар државе, али и у региону.
Како је саопштила, Лора није једнини ратни злочин који три деценије чека своју правду.
“Иако ратни злочини не застаријевају, постоји други проблем, јер жртве и починиоци умиру па немамо кога да осудимо и у чије име ту правду да споведемо. Замолила бих Одбор да настави у истом правцу и када су остали злочини у питању”, рекла је Кашић Шутковић.
Предсједник Удружења бораца ратова 1991-1992. године Радан Николић је рекао да ће то бити иницијатива која ће највише на политичком плану допринијети суочавању на бази истине.
“Споразум државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дјела ратних и злочина против човјечности и геноцида је базиран на политичкој платформи”, рекао је Николић.
(Извор: адриа.тв)
Povezani tekstovi
