1990.
* Срби из Петриње блокирали су саобраћај на Банији, покушавајући да спријече одлуку МУП-а Хрватске да преузме оружје из полицијске станице у Петрињи.
* У препуној сали “Сава центра” у Београду, на свечан начин је усвојен и проглашен нови Устав Републике Србије. Уставом је предвиђено да Покрајине губе атрибуте државности и постају облик територијалне аутономије.
1991.
* Контраадмирал Југословенске ратне морнарице, Владимир Баровић (1939) извршио је самоубиство на острву Вису у канцеларији Команде војно-поморског упоришта. Хрватска пропаганда је искористила овај трагичан догађај и у медијима објавила фалсификат писма Баровића у којем је наводно оптужио војни врх ЈНА, што је негативно дјеловало на припаднике ЈРМ у блокираним касарнама у Сплиту и Шибенику.
* На данашњи дан припадници Збора Народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који је већ 15 дана био под потпуном блокадом.
- у касарни у Војновићу Командант 265. механизоване бригаде пуковник Рајко Ковачевић (1941), наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјешина и њихово постројавање у круг касарне. По уласку ЗНГ-а у касарну, Јуре Шимић, тада предсједник Кризног штаба Бјеловара, наредио је да стрељају командант Рајко Ковечевић (1941), потпуковник Миљко Васић (1944) и капетан прве класе Драгиша Јовановић (1954). Жупанијски суд у Ријеци је 2. октобра 2019. неправоснажно ослободио Јуру Шимића, којег је оптужница из 2010. теретила да је наредио непознатој групи наоружаних припадника хрватско–редарствених снага, да издвојену тројицу поменутих официра ЈНА одведу на страну и затим убију, што су ови и учинили пуцањем из ватреног оружја. Поред поменутих официра, погинула су још шесторица припадника ЈНА Недељко Јоветић (1962), Зоран Крстић (1972), Шукри Кељани (1971), Љубиша Лазић (1972), Горан Радовановић (1971) и Бердоли Ејуп (1970), а заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника.
- у складишту борбених средстава у “Барутана” у Беденику, недалеко од Бјеловара мајор ЈНА Милан Тепић (1957), тада командант складишта, жртвовао је свој живот минирајући складиште са 170 тона експлозива како би спречио предају складишта ЗНГ-ама. Заједно са њим у смрт је отишао и војник Стојадин Мирковић (1972), који је упркос Тепићевој наредби да се преда то одбио. У експлозији је страдало 11 припадника ЗНГ-а, због чега су, послије предаје, из освете, стрељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића (1960).
1992.
* Сабор Хрватске, на инсистирање предсједника Туђмана, донио је Закон о аболицији побуњених Срба. Тиме је Хрватска изашла у сусрет захтијевима међународне заједнице и одредбама Резолуције 762 СБ УН, које се односе на тзв. ружичасте зоне.
1994.
* Хрватски предсједник Фрањо Туђман изразио је незадовољство нецртом резолуције СБ УН-а о продужењу мандата УНПРОФОР-а, којим је предвиђено да мировне снаге остану у Хрватској још шест мјесеци.
* У Вашингтону је изражено незадовољство понашењем команданта мировних снага УН у БиХ, британског генерала Мајкла Роуза, за кога се сматра да стоји на путу америчкој линији агресивнијег војног кажњавања Срба. Представници за штампу Бијеле куће Ди Ди Мајерс, одговарајући на питања да ли САД-е желе да генерал Роуз буде смијењен, рекла је “да администрација није тражила смјењивања Роуза”, али да Вашингтон и савезници у Контакт-групи и НАТО траже “јачу примјену силе”.
1995.
* Представници УНХЦР-а Рон Редмон је саопштио да је од почетка јуна 1995. На просторима предходне Југославије регистровано више од 450.000 нових избјеглица, тако да се њихов број попео на укупно 3,5 милиона. Он је рекао да је највећи број тих избјеглица чине Срби из Крајине и из западне и централне БиХ.
* СБ УН је на својој седници у свом предсједничком саопштењу оштро упозорио Хрватску државу, дјелећи забринутост УНХЦР-а због одлуке власти да 100.000 избјеглица (углавном Муслимана) врати у БиХ. СБ је предочио да одузимање избјегличког статуса значи насилно протјеривање десетина хиљада људи у крајеве који нису ни економски ни безбједоносно спремни да их приме. Такође је захтијевано, сагласно Резолуцији 1009, пуно поштовање људских права Срба из РС Крајине.
* Хрватски хелсинишки одбор за људска права упозорио је хрватске власти да, и поред тога што је српским избјеглицама из РС Крајине формално омогућен повратак, они од Уреда хрватске владе у Београду не могу да добију никакву потврду с којом би ушли у Хрватску, с обзиром да Уред нема конзуларних овлаштења. У упозорењу је такође скренута пажња да су неки Срби враћени са хрватске границе на основу “дискреционих одлука” граничне полиције.
* На данашњи дан у засеоцима поред Зрмање убијени су Марчетић Милан (1948) и Шујица Душан (1927). Убиствима је свједочила мајка Марчетић Милана, убице су на себи имале униформе Хрватске војске и панцир прслуке. Прави идентитет починилаца до данас није откривен .
Veritas.info
Povezani tekstovi
