Због сумње да су 1991. у Барањи убили припадника Збора народне гарде (ЗНГ) те још двојицу злостављали, осјечко-барањска полиција јуче је ухапсила двојицу тадашњих припадника српских паравојних јединица, а за трећим, који је недоступан, расписана је потерница, пренели су скоро сви хрватски медији саопштење полиције од истог дана.
У саопштењу полиције не наводе се имена ухапшених али се наводе њихове године старости у време инкриминираног догађаја (41, 36 и 19). Терети их се да су заробили и физички злостављали припаднике ЗНГ РХ, тада старих 32, 38 и 42 године, од којих су једног усмртили, док су преосталу двојицу предали припадницима друге српске паравојне формације, који су након неколико дана такође пронађени усмрћени.
У саопштењу полиције се, као посебан куриозитет, наводи да је приликом претреса кућа и других просторија којима се користе осумњичени, пронађено и одузето шест ловачких пушака, два пиштоља, 422 комада разне муниције, разна документација и фотографије, те да ће против њих бити покренути и прекршајни поступци, а затим и управни због трајног одузимања оружја.
У очекивању одлуке надлежног тужилаштва о полицијској кривичној пријави због кривичног дела ратног злочина, Барањци у првим реакцијама наводе да је мало вероватно да би неко ко је убијао хрватске војнике 1991. све ове године остао да живи на подручју Хрватске и са пуним кућама разног оружја и муниције.
Много вјероватније је да се овим хапшењима наставља тренд застрашивања преосталих Срба и у Барањи и у целој Хрватској, који се у правилу сваке године интензивира пред почетак годишњих одмора, са крајњим циљем да се они који су отишли не враћају а они преостали да се натерају на одлазак.
Од почетка ове године, поред поменуте двојице Барањаца, ухапшене су још четири особа српске националности са подручја Хрватске, тројица су ухапшена по хрватским међународним потјерницама ван Хрватске (Југослав Видић у САД, Војислав Бузаковић у Ирској, Миленко Марић у Великој Британији, последња двојица већ и изручени у РХ) и један приликом уласка из Србије у Хрватску (Чедо Смиљанић).
У мају ове године хрватски медији су пренели податке ДОРХ-а (државно тужилаштво) да је због злочина почињених у “домовинском рату”, кривични поступак у протекле три деценије покренут против укупно 4.000 особа, од којих је до сада осуђено 707, пресуду их чека још 499, а истрага се води против 139 особа.
По „Веритасовој” анализи, међу процесуиранима је око три процента припадника хрватских оружаних снага, а сви остали су припадници бивших ЈНА и СВК и понеки добровољац, од којих је у присуству процесуирано тек око 13 процената.
На основу међународних потерница које је расписао Биро Интерпола у Загребу, широм света је до сада, по „Веритасвој” евиденцији, ухапшено најмање 187 Срба, од којих су 74 екстрадирана у Хрватску. Тренутно се у хрватским затворима због кривичних дјела ратних злочина налази 33 особе српске националности, од којих је 16 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.
И тако хрватско правосуђе, из дана у дан, из године у годину, несметано, у скоро потпуној медијској тишини, хапси Србе широм света, отвара нове истраге, подиже нове оптужнице и доноси углавном осуђујуће пресуде припадницима бивших ЈНА и СВК, због сваковрсних ратних злочина, поткрепљујући на тај начин свој званични наратив рата деведесетих по којем су водили одбрамбени рат од „великосрпског агресора”, потпомогнутог од стране ЈНА и локалних „српских побуњеника”.
Тако су Хрвати створили и аутентичан „модел” процесуирања непријатеља за ратне злочине, којег као свој бренд, извозе по Европи, укључујући и Косово, где су већ, по „хрватском моделу” почели да штанцају оптужнице против протераних Срба, што се у хрватској пракси показало и доказало као веома ефикасан начин одбране од повратка протераних и „убеђивања” заосталих да и они крену у „тихи егзодус”.
У Београду и Бања Луци, 30.06.2023.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
Povezani tekstovi
