Судско веће Жупанијског суда у Сплиту објавило је јуче, 29. јула 2026. године, неправоснажну пресуду којом је осморици бивших војних и полицијских функционера Републике Српске Крајине изрекло укупну казну од 96 година затвора. Овај поступак, вођен за наводне ратне злочине на подручју шибенског залеђа од 1991. до 1995. године, представља класичан пример политички мотивисаног правосудног инжењеринга и темпираног притиска на српски народ уочи предстојеће годишњице акције „Олуја”.
Првооптужени генерал-мајор Борислав Ђукић (77) осуђен је на 16 година затвора. Исту казну од по 16 година добили су Јован Грубић, Милан Радић и Петар Андрић. Посебан правосудни парадокс чини кажњавање за тзв. „нечињење” (непроцесуирање починилаца), на основу чега су на по 10 година затвора осуђени Владимир Давидовић (командант 75. механизоване бригаде милиције САО Крајине), те Илија Пријић и Слободан Вујко, тадашњи секретари СУП-а Книн. Поступак против Драгана Харамбашића је обустављен због смрти.
„Веритас” указује на кључне процесне мањкавости и аномалије овог случаја:
Политички тајминг: Пресуда је изречена усред „мртве сезоне” и колективних годишњих одмора у правосуђу. Сврха овог хитног изрицања је искључиво политичка – обезбедити звучан политичко-правосудни „трофеј” неколико дана пре 5. августа (двоструког хрватског државног празника) како би се у медијима подгрејала ратна реторика.
Процесна илегала и кршење одбране: Поступак је у последње две године вођен у потпуној тајности и рочишта уопште нису најављивана на јавном рочишнику суда. Пресуда се заснива на тзв. неконфронтираним исказима сведока, чије су раније изјаве само прочитане, док је одбрани ускраћено уставно право да их укрштено испита пред већем.
Суђења у одсуству као матрица: Чак 87% свих процеса за ратне злочине против Срба у Хрватској води се у одсуству. У овом предмету, генерал Ђукић је послужио као физички талац сплитског правосуђа – он је једини у притвору (већ 11 година), те је на његовим леђима пресуђено целом систему бивше РСК.
Ова пресуда у потпуности потврђује сурову статистику коју „Веритас” деценијама води: од преко 4.000 процесуираних особа у Хрватској, чак 97% чине Срби, којима се изричу вишеструко веће казне него припадницима хрватских снага за иста дела. Примарни циљ овог модела је стварање трајне правне несигурности која спречава повратак избеглица и заштиту њихових имовинских права.
Иако ова казна тренутно неће бити спајана са предметом „Перућа” (где Ђукић има неправоснажних 10 година), она служи као директан психолошки притисак на Високи казнени суд у Загребу, који 9. септембра 2026. одлучује о жалби у том првом предмету. „Веритас” ће наставити да обавештава домаћу и међународну јавност о овом непрекидном кршењу основних процесних и људских права Срба из Хрватске без обзира на тренутно држављанство и боравиште.
У Београду и Бањалуци, 30. јул 2026. године
Информативна служба ДИЦ “Веритас”
