Поводом тридесет прве годишњице хрватске војне акције „Олуја“, Документационо-информативни центар „Веритас“ подсјећа јавност на некажњени егзодус преко 220.000 крајишких Срба. Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске су, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, извршиле агресију на зоне под заштитом УН-а (Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију). Напад је извршен иако су дан раније представници Републике Српске Крајине у Женеви прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Наспрам 30.000 крајишких војника, агресор је ангажовао снаге које су премашиле укупан број становника САО Крајине, сломивши отпор у изразито неравноправној борби за свега неколико дана.
Црни рекорд деведесетих: Већина убијених били цивили и жене
На ажурираној евиденцији „Веритаса“ налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина током и послије ове акције. Страдали су немоћни људи који нису могли напустити вјековна огњишта, као и они у избјегличким колонама ка Уни и дубоко на територији Републике Српске. Међу жртвама је чак 1.250 цивила (66%), од којих су три четвртине биле старије од 60 година. У овој операцији убијено је десеторо дјеце и чак 566 жена (30%), што представља посебан црни рекорд грађанског рата на просторима бивше Југославије. До данас се на евиденцији несталих води још 612 лица (32%), међу којима је 76% цивила и 238 жена, чија судбина ни након три деценије није расвијетљена.
Изостанак међународне правде и хрватско селективно правосуђе
Иако је Међународни суд правде (МСП) у пресуди из 2015. године „Олују“ недвосмислено оквалификовао као акцију етничког чишћења са циљем уклањања српске већине, правосудни систем је потпуно затајио. Жалбено вијеће Хашког трибунала је под политичким притисцима ослободило хрватске генерале Готовину и Маркача, преиначивши првостепену једногласну пресуду о удруженом злочиначком подухвату. За ратне злочине над Србима, хрватски судови су правоснажно осудили само двије особе (Божу Бачелића и Рајка Кричковића), док су истовремено преживјели крајишки војници масовно осуђивани на дугогодишње робије, а хиљаде немоћних цивила интернирани у логоре.
Историјски помак пред судом у Београду
Значајан заокрет у борби за правду догодио се пред Одјељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду, гдје се води поступак против четворице високих хрватских официра и пилота због свирепог ракетирања избјегличке колоне 7. и 8. августа 1995. године на Петровачкој и Приједорској цести. Упркос дугогодишњим административним опструкцијама и одбијању званичног Загреба да призна оптужницу, донесена је правоснажна одлука да се оптуженима суди у одсуству. Након десетак одржаних рочишта и саслушања више десетина свједока, наредни главни претрес у овом историјском процесу заказан је за 25. септембар ове године. Изостанак суштинске правде отворио је врата радикалном ревизионизму и промоцији неофашизма у Хрватској, на шта Европска унија и даље реагује млако и са недопустивим закашњењем.
Београд/Бањалука, 31. јул 2026.
Информативна служба ДИЦ „Веритас“
НАПОМЕНА ЗА МЕДИЈЕ:
Детаљне статистичке податке, хронику догађаја, као и комплетан текст овогодишњег проширеног саопштења ДИЦ „Веритас“ можете пронаћи на званичној интернет страници: https://www.veritas.org.rs/rubrika/saopstenja/ (унијети тачан линк до подстранице).
