1991.
* Команда РВ и ПВО ЈНА издала је саопштење у коме се каже: „Хрватско врховништво и његови бојовници остали су до краја досљедни себи и својој сецесионистичкој политици, тако да сваки покушај успостављања мира као услов за преговоре обиљеже још жешћим оружаним нападима на објекте и касарне ЈНА. И данас су у 12:30 часова хрватски бојовници, само након 12 часова по објављеном прекиду ватре, изненада са територије РХ извршили снажан напад минобацачком ватром по аеродрому Бихаћ.“
* У Загребу у хотелу „Ин“ потписано је осмо примирје у Хрватској између Хрватске војске и Југословенске народне армије.
* Сабор РХ, на заједничкој сједници свих вијећа (одржаног у подруму ИНЕ) прогласио самосталност РХ и донио одлуку у којој између осталог пише: „Република Хрватска од дана 8. октобра 1991. године раскида државно-правне свезе на темељу којих је заједно са осталим републикама и покрајинама творила досадашњу СФРЈ и одрче легитимитет и легалитет свим тијелима досадашње федерације СФРЈ.“
* Предсједник Предсједништва СФРЈ Стипе Месић разговарао је у палати Европског парламента у Стразбуру, са представницима посланичких група. Приликом обраћања европским парламентарцима Месић је том приликом рекао: „Обраћам вам се као предсједник међународно признате, а уистину непостојеће државе и као представник од данас суверене неовисне Републике Хрватске.“
* Припадници ЗНГ ушли су у село Горња Вријеска, општина Дарувар. На самом улазу у село, на сеоском путу убили су Пелешко Славка (1936), Мађара, затим су бацили ручну бомба на гаражу Хајдин Дмитра (1933) који се ту сакрио заједно са снајом, унучетом од 7 година и са још пар рођака. Сви који су се налазили унутар гараже су рањени. Дмитра су извукли напоље и убили. Затим је убијен и Милешевић Миле (1929), цивил и мјештанин овог села. За ова убиства нико није одговарао.
* У Великој Писаници хрватска полиција ухапсила је цивила Царевић Миленка (1952). Одвели су га на војни полигон у шуму “Кукавица”, ту је тешко мучен и на крају убијен из аутоматске пушке. Убио га је наводно Србин Ивановић Бранко, који је обукао хрватску униформу, како би доказао своју лојалност.
1993.
* Хрватски предсједник Фрањо Туђман и предсједник Предсједништва Р. БиХ Алија Изатбеговић су се на састанку у Бечу договорили да Европској заједници предложе ангажовање снага НАТО-а, ради спровођења мировног споразума за Босну. Генерал Жан Кот, командант УНПРОФОР-а затражио је додатних 4.000 „плавих шљемова“, како би снаге УН у Хрватској могле да испуне нове захтјеве из Резолуције 871 СБ.
* СБ УН је иза затворених врата разматрао нацрт резолуције о пружању ваздушне подршке УНПРОФОР-у у Хрватској, на што га је обавезивала Резолуција 871.
1994.
* Поводом прича о наводним српско-хрватским преговорима у Грацу предсједник РСК Милан Мартић изјавио је да није искључено да се воде „неки преговори мимо нас“, али је додао да се „без Крајине ништа не може ријешити“, „да ни један преговарач не може да угрози наше интересе, нити да потпише нешто на штету РСК“, као и да никаква аутономија или федерација (са Хрватском) не долазе у обзир“.
* Сабор Хрватске изразио незадовољство Резолуцијом 947 СБ УН о продужетку мандата УНПРОФОР-а за још шест мјесеци. Стога је, потврдивши ставове своје септембарске одлуке, Сабор обавезао Владу да до 10. јануара 1995. поднесе извјештај о реализацији тих ставова тј. пре истека 100 дана колико је Сабор дао мировним снагама „за обављање и остваривање задатака“. Настојећи да смири „ратну реторику“, министар спољних послова Хрватске Мате Гранић је рекао да нико у свијету не одобрава употребу силе у рјешавању односа Загреба и Книна.
1995.
* Хрватска наставља агресију на РС и поред упозорења међународне заједнице и предсједничког саопштења СБ УН по којима је захтјевано повлачење регуларне хрватске војске са простора бивше БиХ. У току 6. и 7. октобра на западне дијелове БиХ, у рејоне Мркоњић Града, Кључа, Петровца и Бихаћа упућено је 8.000 хрватских војника, о чијем су покрету међународну јавност обавјестили и представници УНПРОФОР-а у Загребу.
* Снаге ХВ и ХВО у садејству са јединицама АБиХ отпочеле су војну акцију против снага ВРС под називом “Јужни потез”. Ова акција је имала за циљ постизање контроле над ширим подручјем на линији Дрвар-Јајце-Мркоњић Град. Овом операцијом командовао је командант ЗП Сплит ХВ Анте Готовина.
Veritas.info
Povezani tekstovi
