Ујутру 29. септембра 1991. године, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом. На измаку дана, командант 265. механизоване бригаде ЈНА, стациониране у касарни „Божидар Аџија“, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја и предају војника и старешина. Након што су се војници постројили у кругу касарне, око 19 часова, припадници ЗНГ-а су ушли у објекат из којег се више није пружао отпор.
По уласку ЗНГ-а у касарну, Јуре Шимић је, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, наредио стрељање команданта Ковачевића и његових помоћника: потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгише Јовановића. Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну у којој су били изложени лешеви убијених официра.
Док је трајала борба за касарну, мајор ЈНА Милан Тепић (34), командант складишта борбених средстава „Барутана” у селу Беденик, минирао је објекат са 170 тона експлозива како би спречио његову предају. Том приликом страдали су мајор Тепић и војник Стојадин Мирковић (19), који је одбио Тепићеву наредбу да се преда. Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника. Након предаје, из освете је стрељан командир страже на том објекту, старији водник Ранко Стевановић из Прокупља.
У касарни “Божидар Аџија” погинула су још шесторица припадника ЈНА: Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Бердоли Ејуп и Горан Радовановић. Заробљено је 59 официра, подофицира и цивилних лица на служби у ЈНА, као и око 250 војника. Они су, након физичког и психичког злостављања у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра исте године у Босанском Шамцу.
Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара (Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђорђевић) издвојени су и затворени у полицијску станицу. Четири дана касније, униформисана лица са фантомкама извела су их и стрељала у шуми Чесма, недалеко од места Мало Кореново. Цивил Саво Ковач из Бјеловара преживео је ово стрељање упркос три прострелне ране.
За описане злочине над припадницима ЈНА — која је у том тренутку формално-правно била регуларна војска државе СФРЈ чији је део била и Хрватска — још увек нико није осуђен. Поступци су вођени пред Хашким трибуналом, Војним судом у Београду и хрватским правосудним органима.
Жупанијски суд у Ријеци је пресудом од 2. октобра 2019. године неправоснажно ослободио Јуру Шимића оптужбе да је наредио убиство тројице поменутих официра ЈНА. Ову пресуду је у септембру 2023. године потврдио и Врховни суд Републике Хрватске.
Хрватски судови ослобађајућу пресуду заснивају на исказима Шимићевих сабораца да се он у време заузимања касарне налазио у просторијама Кризног штаба. Такође, судови су прихватили мишљење хрватских вештака судско-медицинске и балистичке струке да су узрок смрти официра експлозивне повреде, за шта се Шимић оптужницом није теретио.
Насупрот томе, искази сведока из редова ЈНА — који су изјавили да су видели издвајање официра непосредно пре него што су се чули пуцњи из пиштоља — одбачени су као неверодостојни. Правни стручњаци у региону указују на то да овакав исход суђења, у којем су материјална вештачења супротстављена непосредним сведочењима великог броја очевидаца, баца сенку на објективност хрватског правосуђа.
Председништво СФРЈ је 19. новембра 1991. године прогласило мајора Милана Тепића народним херојем, чиме је он постао последњи носилац овог звања. Председник СРЈ је 31. децембра 1999. године војника Стојадина Мирковића постхумно одликовао „Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена“, док му је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 2014. године доделио „Орден Светог Саве трећег степена“.
Београд/Бањалука, 28. септембра 2026.
Информативна служба ДИЦ „Веритас“
