БАЊАЛУКА, БЕОГРАД – Пуне три деценије од злочиначке акције “Олуја”, коју су августа 1995. спровеле хрватска војска и полиција на територији некадашње Републике Српске Крајине, навршавају се наредне седмице, а док Крајишници оплакују страдале, чезну за родном грудом и памте је колико и егзодус, Хрватска слави те вреле дане као најславнију побједу у својој историји.
Оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (А БиХ), 4. августа 1995. године, подвукли су из Документационо-информативног центра “Веритас”, извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина – сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, у саставу тадашње Републике Српске Крајине (РСК).
Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН (УНПРОФОР, сектори “Југ” и “Сјевер”) и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.
Против крајишких Срба, њих око 230.000 са око 30.000 војника, ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. Ако се томе додају снаге А БиХ и НАТО-а, агресора је било више него становника у САО Крајини, а омјер војника био је најмање седам напрема један у корист агресора.
Хрватска војска је већ 5. августа ушла у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу. Убрзо је сломљен отпор Српске војске Крајине и више од 220.000 крајишких Срба поучених историјским искуством, креће у највећу српску “сеобу”, на исток, како наводе, браћи по вјери и нацији. И када је престао сваки отпор, убијани су људи који нису хтјели или могли са својих вјековних имања, али и они у избјегличким колонама, и до Уне и преко Уне, дубоко у територију тадашње Републике Српске (РС).
Црни рекорд
Из “Веритаса” су у петак, поводом 30 година од хрватске војне акције “Олуја” и страдања Срба у РСК, подвукли да се она сматра завршном фазом кампање етничког чишћења српског становништва са простора Хрватске.
Према подацима “Веритаса”, убијено је или нестало 1.903 Срба, од чега 1.247 цивила, већином старих лица (66 одсто), од којих су три четвртине старије од 60 година.
Међу жртвама се налазе 564 жене, од којих су око четири петине старије од 60 година, што је један од “црних рекорда” рата деведесетих прошлог вијека на просторима претходне Југославије. Од укупног броја жртава је расвијетљена судбина 1.284 лица, док се на евиденцији несталих води још 619 лица, од чега 469 цивила, међу којима 240 жена.
Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживјело је заробљавање, од којих су многи суђени и осуђени на казне затвора због ратног злочина. Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле. Крајина је опустошена.
- Амерички амбасадор у Загребу током “Олује” Питер Галбрајт касније је признао да је Загребу дат прећутни пристанак за напад, да би се, по америчкој процјени, заштитила енклава Бихаћ, иако су и Крајина и Бихаћ били под заштитом УН – поручили су из “Веритаса”.
Међународни суд правде је у пресуди из 2015. акцију “Олуја” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, јер није доказана “геноцидна намјера”, а Србија, иако овлашћена, није тражила ревизију пресуде.
- Истовремено, у Хрватској је настављена рехабилитација усташтва и историјски ревизионизам, што је кулминирало концертом проусташког пјевача Марка Перковића Томпсона у Загребу пред пола милиона људи. Међу публиком су били млади, државни званичници и појединци са усташким обиљежјима који су узвикивали “За дом спремни” – упозорили су у петак из “Веритаса”.
Српска туга и хрватско славље
Србија и Српска од 2015. године заједно обиљежавају годишњицу “Олује” као Дан сјећања на страдале и прогнане Србе, а тако ће бити и ове године. Мјесто централне манифестације су Сремски Карловци, као вјековно саборно мјесто српског народа, симбол духовне снаге и културног идентитета. Ту ће у недјељу, 3. августа, у 19.30 часова бити централно обиљежавања једног од најтрагичнијих погрома над српским народом у новијој историји.
Из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије је саопштено да 30. годишњицу “Олује” обиљежавају под називом “Олуја је погром – Памтимо заувијек”.
- Памтимо са тугом и поштовањем све жртве и страдалнике и остајемо чврсто посвећени очувању истине, правде и сјећања – саопштили су из министарства.
А погром је на десетине хиљада Крајишника расуо по свијету. Ипак многи од њих су нови дом направили у Србији. Ту и данас чувају обичаје и традицију и преносе с кољена на кољено истину о огњиштима и страдању које вријеме нити брише нити умањује.
Највеће крајишко село у Србији, како га називају, јесу Бусије, које се налазе надомак Београда и које је већ два пута било домаћин заједничког сјећања на те дане у организацији републичких званичника с обје стране Дрине.
У Бусијама се, према подацима које је објавила Радио-телевизија Републике Српске, скрасило чак 6.000 Срба из Лике, са Кордуна, Баније, Далмације и Славоније. Ту су донијели сузе, тугу и бол, али и снагу за нови почетак. У родни крај ријетко одлазе, јер се осјећају непожељно. У Бусијама је саграђено 1.100 кућа и нова основна школа, коју похађа 300 ученика.
Хрватска је, с друге стране, ове године у оквиру прославе “Олује” уприличила и војну параду у Загребу, наводећи да је посвећена свима који су учествовали у тој славној операцији.
- Желим да сви буду потпуно свјесни да је ово побједа хрватског војника, хрватског вођства тог времена уз минималну, заиста минималну помоћ из иностранства и углавном – уз опструкцију што ту побједу чини још већом – рекао је предсједник Хрватске и врховни командант оружаних снага Зоран Милановић.
Предсједник Самосталне демократске српске странке у Хрватској Милорад Пуповац каже да је атмосфера у којој Срби у Хрватској дочекују прославу 30. годишњице операције “Олуја”, у којој је убијено више од 2.000, а протјерано између 200.000 и 300.000 Срба, уобичајена, као и сваке године, уз додатак организовања војне параде и концерта Марка Перковића Томпсона.
- Већ годинама биљежимо говор мржње према Србима. Та је појава у неким периодима интензивнија, посебно у августу, али се одражава током цијеле године – нагласио је Пуповац, указујући да је карактер “Олуја” такав да су цивили били најбројније жртве и страдалници.
Суђења
За злочине над Србима током и послије “Олује” правоснажно су осуђене двије особе у Хрватској и то Албанац Божо Бачелић и Србин Рајко Кричковић, док је у БиХ осуђен један припадник Армије БиХ Шефик Алић због убиства заробљених крајишких Срба. У Србији је 2022. подигнута оптужница против четворице хрватских официра за гранатирање српске избјегличке колоне 7. и 8. августа 1995. на Петровачкој и Приједорској цести. Иако Хрватска одбија сарадњу, београдски суд је у августу 2024. одлучио да им се суди у одсуству. Наставак суђења заказан је за 15. септембар.
За злочине у “Олуји” судило се и пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију. Иако је првостепено утврђено да су генерали Анте Готовина и Младен Маркач били дио удруженог злочиначког подухвата с циљем етничког чишћења Срба, Жалбено вијеће их је ослободило по свим тачкама.
Мјеста обиљежавања Дана страдања
2024. Лозница
2023. Приједор
2022. Нови Сад
2021. Бусије (Београд)
2020. Сремска Рача
2019. Фрушка гора
2018. Бачка Паланка
2017. Ветерник (Нови Сад)
2016. Бусије (Београд)
2015. Сремска Рача
Програм обиљежавања (“Веритас”)
ПОНЕДЈЕЉАК, 4. АВГУСТ Бањалука
11.00 Храм Христа Спаситеља – парастос за све пострадале у операцији “Олуја”
11.45 Кућа Милановића – отварање изложбе “Да се не заборави – 30 година од егзодуса из РСК – “Олуја још траје”
12.00 Кућа Милановића – Трибина “Дани туге и сјећања” и промоција нових “Веритасових” издања
УТОРАК, 5. АВГУСТ Бањалука
10.00 Пердувово гробље – Полагање вијенаца на споменик погинулим Далматинцима на Динари
11.00 Ново гробље – Полагање вијенаца на гроб Боре Мартиновића
СРИЈЕДА, 6. АВГУСТ Нови Град
Нови Град
10.00 Храм Св. апостола Петра и Павла – Парастос за све пострадале у “Олуји”
10.45 Паљење свијећа према “мосту спаса” и спуштање вијенаца у Уну
Сводна
12.00 – Помен и полагање
вијенаца на Спомен-крст у Сводни
ЧЕТВРТАК, 7. АВГУСТ
Петровачка цеста (Јањиле – Бравско)
11.00 – Парастос и полагање вијенаца на Спомен-крст на Петровачкој цести
12.00 – Посјета Спомен-соби у Дринићу
12.30 – Пријем код начелника општине Дринић
Ведрана Кулага Симић
Povezani tekstovi
