Навршава се 30 година од злочина хрватских јединица на Србима у Машићкој Шаговини, у Хрватској, када је ликвидирано најмање 55 Срба, у вријеме када православни славе Светог Николу, а за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”.
У саопштењу се напомиње да су ноћу између 18. и 19. децембра 1991. године припадници 108. и 121. бригаде “Збора народне гарде” /ЗНГ/ и специјалци из групе “Свилени”, укупне 363 војника, извршили пјешадијски напад на српско село Машићка Шаговина код Новске, на обронцима Псуња.
Село је бранило око стотинак припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села и добровољаца из Србије.
У току борбе за “проклету утврду”, како су Хрвати, због њеног изузетног геостратешког положаја звали Машићку Шаговину, хрватске “зенге” су у току дана, захваљујући и чињеници да су браниоци са мјештанима славили Светог Николу, овладали цијелим мјестом.
Тада су, према српским изворима, ликвидирали најмање 55 људи, међу којима 31 цивила и припадника Територијалне одбране из овог села, док их је неколико десетина прошло вишемјесечну тортуру у хрватским казаматима.
Према свједочењима преживјелих логораша, “зенге” су пред собом редом палили све куће и убијали и цивиле и браниоце и након одбацивања оружја и предаје.
Према хрватским изворима, акцију је испланирао бригадир Јосип Микшић, тадашњи комадант 121 бригаде, а нападом командовао пуковник Анте Шолић, тадашњи комадант Самосталне интервентне чете при 121. бригади.
Међу убицама цивила и заробљеника, преживјели мјештани су препознали Здравка Паритана, Стевана Кулића, обојица из Церничке Шаговине, и Ивана Клепића из Нове Градишке.
Према налогу хрватске војске у Машићкој Шаговини је покопано 28 убијених Срба, већина под именом, а скупљали су их и покапали њихови рођаци, међу којима је Цветанка Милосављевић, која је морала покопати и своја два сина Тихомира од 20 и Драгана од 23 године.
У појединачним ексхумацијама до 2013. године ексхумирано је и предато српској страни најмање шест посмртних остатака, уз објашњење да су “страдали у борби”.
У октобру 2013. године са ове локације ексхумирани су посмртни остаци 19 жртава, од којих је до сада 14 идентификовано.
За остале жртве још се не зна ни мјесто укопа.
Село је комплетно опљачкано и спаљено, изузев Задружног дома у коме се налазила хрватска војска све до доласка војника УН.
У Хрватској ова акција се котира као “једна од првих херојских битака `Домовинског рата`”.
Иако су у овој акцији убијани цивили и заробљеници, категорије које су у оружаним сукобима заштићене Женевским конвенцијама, иако су позната имена особа које су испланирале и извеле ову акцију, као и непосредни починиоци убистава, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим нити пред међународним судовима.
У Машићкој Шаговини је, према попису становништва из 1991. године, живјело 209 становника од којих 189 /90 одсто/ Срба, 16 Хрвата и четири Југословена.
Двадесет година касније, према попису из 2011. године, у овом селу је пописано седам житеља, и то два мушкарца и пет жена, без ознаке националне припадности.
Povezani tekstovi
