БЕОГРАД – Директор Документационо-информативног центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни да већ одавно говори о томе да постоји црно тржиште ратним документима, али да је “Веритас” више интересовао период рата деведестих година прошлог вијека.
”Наравно, није то као бувљак да одеш негдје и то све потражиш, али многи људи располажу разним документима било да су видео записи, фотографије, тонски записи из рата”, рекао је Штрбац, додајући да њега највише интересују документи из рата деведесетих, али да постоје и они који се односе на Други или Први свјетски рат.
Коментаришући писање појединих београдских медија да проусташке организације купују доказе везане за усташки концентрациони логор Јасеновац како би их уништили, Штрбац је истакао да је Хрватима Јасеновац рак рана на њихову историју и најцрња мрља коју су имали и још је имају.
Он је рекао да нема отворених тржишта попут бувљака или сличног за таква документа, али да тржиште постоји и свако кога интересују неки документи и докази може да сазна за њих.
“Многи су знали шта интересује Веритас, мене и моје сараднике, па смо тако долазили до тих докумената. Наравно, то има своју цијену и то је ствар погађања као у свакој трговини. Има ту надмудривања, договарања, преговарања, лажирања, продаје разних докумената, свега тога има”, каже Штрбац.
Он је подсјетио да ове године Хрватска предсједава Међународном алијансом за сјећање на Холокауст, што је посебан апсурд.
“И Србија је чланица те асоцијације. Ефраим Зуроф је критиковао како то да Хрватска, која негира злочине у Јасеновцу и геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима, уопште може да предсједава. Али, интересантно је да се предсједавајући бира сваке године једногласно, што значи да је и Србија гласала да Хрватска предсједава ове године”, додао је Штбац.
Наводећи да би у марту или априлу у Дубровнику требало да буде одржана прва сједница те институције, Штрбац истиче да са нестрпљењем очекује да види шта ће бити на дневном реду.
“Претпостављам да ће Хрватска опет покушати да ’ували‘ неке теме које се тичу негирања неких очигледних чињеница о страдању у вријеме Павелићеве НДХ, првенствено Срба. Теже им је негирати страдање Јевреја, што се може често чути из изјава њихових челника”, рекао је Штрбац.
На питање да ли могу куповином и уништавањем доказа да спријече истину и изврше ревизију Јасеновца, Штрбац наводи да је након толико времена од Другог свјетског рата мало шта остало скривено, па чак и из рата деведесетих, а камоли из рата четрдесетих година.
“Међутим, увијек се могуће докопати неког документа из тих приватних архива. И нас у Веритасу, иако се не бавимо директно Другим свјетским ратом, још зову и долазе људи да би нам предали неки документ из приватне архиве који имају, а Веритас то упућује у Музеј жртава геноцида”, каже он.
Штрбац наводи примјер писма једног Србина из Босанског Грахова који га је молио да провјери за 15 његових рођака да ли су на списку жртава Другог свјетског рата, о којем се често прича и који је сада у некој ревизији.
Према његовим ријечима, тај човјек је нагласио да су његови рођаци били четници.
“Али, на моје изненађење и разочарење нико од њих није био на том списку. А он каже да је само у његовом селу било бар 60 таквих који су били уз четнике или у четницима, а који су жртве усташа”, рекао је Штрбац.
Он додаје да је тај човјек из Грахова извео логичан закључак – колико је онда таквих села по БиХ, Лици, Далмацији, цијелој Хрватској, Црној Гори и Србији која нису пописана.
Дакле, додао је Штрбац, сви они који су били, како се каже, сарадници окупатора и квислинзи, нису ни пописивани по посебној наредби те 1964. године /тадашњих југословенских комунистичких власти/.
“И сада се позивају преко Музеја жртава геноцида да се сви јаве. Овог човјека смо упутили, постоје чак и формулари који се попуњавају”, рекао је Штрбац.
Он указује посебно на манипулације са јасеновачким жртвама – да ли је тамо страдало 700.000 или 83.500 колико има на званичном списку у Јасеновцу или стотинак хиљада колико је сакупио Музеј жртава геноцида до сада.
“То су интересантне теме, посебно што Хрватска сада предсједава овом алијансом за сјећање на Холокауст”, рекао је Штрбац.
Међународна алијанса за сјећање на Холокауст подржала је номинацију Хрватске за предсједавање овом организацијом ове године без обзира на то што неки сматрају да Хрватска није довољно учинила да се супротстави историјском ревизионизму у вези са злочинима из Другог свјетског рата.
Међународна алијанса за сјећање на Холокауст спаја владе и стручњаке ради јачања, унапређења и промоције образовања, сјећања и истраживања о Холокаусту широм свијета.
Povezani tekstovi
