Gosti jutarnjeg programa bili su Savo Štrbac i Sanja Lakić koji su u “Oluji” bili u koloni proteranih Krajišnika. Oni su se sa Milomirom Marićem i Katarinom Koršom prisećali užasnih događaja iz tog vremena. Da li su uopšte znali kuda su pošli tada, i kuda su išli?
- Nije moglo ništa da me mimoiđe, bio sam prisutan sastancima u Kninu, bio sam i u Banjaluci. Rekli su nam u Banjaluci: u Srbiju ne možete. Srbija će vam sve poslati, vodu, odeću, sve, ali tamo ne možete, ostnite tu gde ste, ili se vraćajte nazad. Bio je zabranjen ulaz i na Rači i na Pavlovićevom mostu. Hvatali su ljude po ulici i vodili u Edut, rekao je Savo Štrbac za Happy Tv.
Juče je objavljena Miloševićeva izjava u kojoj je rekao: bežali su kao zečevi (za vas).
- To je vezano za njegovu pretnju. Kada je Martić pitao šta da radim, Milošević je rekao ubij se, e pa to je nastavak te priče, rekao je.
- Od straha bliskog susreta sa neprijateljskom vojskom, to su bila ritualna ubistva, od straha jesmo bežali. Prošle nedelje je Rajku Kričkoviću potvrđena optužnica od 10 godina zatvora. Bio je hrvatski vojnik. Njegovi su bili u sukobu oko međa. Kada je on došao, navodno je išao na neku sahranu, pa kada se vraćao, ubio je porodicu – tada je ubijeno 14 ljudi u Kijanima. Bio je jedan komandir Božo Bićanić, to mu nije bilo ime, već je on svoje albansko ime Ređo preimenovao u ovo hrvatskije. On je naneo na leševe automobilske gume i zapalio ih. 2016.je izašao iz zatvora, u jednom selu kod Šibenika drži lokal koji se zove Krilnik – a to je visoki čin u hrvatskoj vojsci, naglasio je Savo Štrbac.
Oluja je akcija koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba, među kojima su većiina bili civili.
- Ja sam imala godinu i po. U noć smo krenuli iz Krajina. Spaljeno je selo naše, pa smo otišli za Krajine gde sam se rodila, započela je svoju priču Sanja Lakić.
- Prvostepenom presudom dvojica hrvatskih generala su osuđeni. Oni su osuđeni za ratne zločine, to nije bio genocid, pa su drugostepenom oslobođeni. Mi smo sa Olujom izašli i pred Međunarodni sud Pravde. Pripremao sam tužbu zajedno sa kolegama da su Hrvati vršili proterivanje Srba. Taj sud je rekao da je bilo etničko čišćenja nad Srbima, ali kada se sve skupi, nije bilo genocida jer je nedostajala genocidna namera. Nije nam prihvatio Međunarodni sud pravde da je bilo genocida, rekao je Štrbac.
- Ne sećam se Loznice, ali sećam se 3, 4. godine u Šapcu. Sećam se selidba. Promenili smo preko deset stanova. Ja nisam imala problem u školi. U Batajnici smo svi bili krajiška deca, pa u školi nisam imala problema. Meni je drago što ću danas biti u Busijama u pola osam uveče. Napokon se obeležava Oluja na pravi način, rekla je Sanja Lakić.
- Ujutru idem u Banjaluku, mi tri dana obeležavamo Oluju. Sve je bilo u nevladinom sektoru, tek 2015 Vučić i Dodik se uključuju, i to je sa naše strane sve pozitivnoocenjeno. Niko ne tera izbeglice da idu na obeležavanja, ali izbeglice niko ne tera. Prošle godine na Rači je bilo da zbog korone ne idu ljudi. Predsednik Vučić je rekao da će biti u Busijama obeležavanje, rekao je Štrbac.
- Nije istina da iko prisiljava ljude da idu na obeležavanje. Mi smo godinama čekali na ovo. Dovoljno smo sazreli da ne dozvolimo da ijedno dete ne doživi sudbinu krajiške dece, rekla je Sanja Lakić.
- 1.877 žrtava smo identifikovali do sada, svako ime proveravamo. Proces popisivanja žrtava je proces koji traje. Pri kraju smo popisivanja. U odnosu na prošlu godinu smo dopisali pet novih imena. Vodimo spisak od 1998. godine. Ljudi su nalaženi u bunarima i obešeni, a onda treba utvrditi da li je neko stvarno uradio samoubistvo, ili su ubijeni, rekao je Štrbac.
Niko nikada ne može da nadoknadi sećanja na taj period.
Povezani tekstovi
