Informer, 21.12.2018, U SREBRENICI NIJE BIO GENOCID, ‘OLUJA’ JESTE ETNIČKO ČIŠĆENJE! Portugalski general Karlos Branko, zamenik šefa posmatračke misije UN OTKRIO ISTINU!

Zločin nad Bošnjacima u Srebrenici nije bio genocid, ali ‘Oluja’ u Hrvatskoj jeste bila etničko čišćenje Srba sa tog područja * Činjenice su danas, više od dvadeset godina kasnije, potpuno jasne

General Karlos Branko, bivši zamenik komandanta posmatračke misije Ujedinjenih nacija u BiH, tvrdi da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida! On istovremeno ističe da je hrvatska operacija “Oluja” bila klasično etničko čišćenje!

Prema njegovim rečima, nije lako biti neutralan posmatrač u ratu, ali činjenice su posle dvadeset godina potpuno jasne i idu u korist Srba.

Samo činjenice

General Branko, koji je napisao knjigu ‘Rat na Balkanu – džihadizam, geopolitika i dezinformacija’ (biće objavljena sledeće godine), kaže da se u istraživanju ‘oslanjao isključivo na fakte, a ne na prigodno iskonstruisane narative koji zaboravljaju nepoželjne činjenice’.

- U Srebrenici, bosanski Srbi, kao i druge etničke grupe, počinili su ozbiljne ratne zločine. Ali ratni zločini nisu isto što i genocid. To su različiti realiteti, u smislu njihove suštine, kao i sa pravnog gledišta. S druge strane, u Krajini cilj hrvatskih vlasti bio je da se protera cela zajednica, cela etnička grupa iz regiona, bez obzira kojim sredstvima. A to se već zove etničko čišćenje. Oni koji nisu uspeli da pobegnu bili su brutalno ubijeni bez obzira na godine i pol - kaže general Branko i naglašava da je danas, 20 godina posle rata u bivšoj Jugoslaviji, mnogo toga sasvim jasno.

- Činjenice su danas, više od dvadeset godina kasnije, jasne ako uporedimo etnički balans u ove dve regije pre i posle rata. Dok je BiH i dalje višenacionalna država, srpska populacija u Hrvatskoj je neznatna, maltene je nestala. Hrvatska uopšte više nije multinacionalna država kakva je bila pre raspada Jugoslavije - podvlači Branko. On pažnju svetske javnosti posebno usmerava na zločine počinjene nad nevinim srpskim civilima.

- Najupečatljivije iskustvo na Balkanu sa kojima sam se suočio jesu prvenstveno posledice ‘Oluje’ 1995. godine. Govorim o ‘crnokošuljašima’ koji su učestvovali u masakru bespomoćnih Srba koji nisu uspeli da pobegnu, i to pred potpuno ravnodušnom međunarodnom zajednicom! Drugi je bombardovanje civila u Sarajevu i amaterski i neprofesionalni način na koji je krivac bez ikakvih dokaza odmah identifikovan, naravno među Srbima. Treći je, naravno, Srebrenica i svi događaji koji su potom usledili - kaže Branko.

Komentarišući ove navode, Staša Košarac, šef poslanika SNSD u Parlamentu BiH, ocenjuje da je ohrabrujuća činjenica da uticajni ljudi sa Zapada imaju iste zaključke kao Srbi.

- U Srebrenici nije počinjen genocid, a imamo brojne dokaze za to. Haški tribunal je prednjačio u tezi da je u Srebrenici bilo genocida, ali znamo da je to pre svega bio politički sud. Naši nadležni imaju validne dokumente o kojima govorimo duži period. Zapadne sile i deo međunarodne zajednice su u funkciji proizvodnje pogrešne slike o srpskom narodu u poslednjim ratnim dešavanjima od 1991. do 1995. godine, prikrivajući istinu o našim stradanjima - naglašava Košarac.

Udruženi zločin

Sa njim se slaže i predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac, koji podseća da za zločine nad Srbima niko nije odgovarao.

- Povodom hrvatskih zločina počinjenih u ‘Oluji’ bilo je suđenje hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, u kojem su oni optuženi za ratne zločine. Definisani su kao članovi udruženog zločina s ciljem da se trajno od Srba očisti područje. Međutim, ipak su oslobođeni. Mnogi drugi su pre generala Branka slično govorili, na primer Piter Galbrajt, prvi američki ambasador u Hrvatskoj, koji je rekao da je ‘Oluja’ bila etničko čišćenje. Ali mi Srbi sada nemamo ništa od toga - zaključuje Štrbac.