D.I.C. Veritas

Ljudigovore.com. 10.03.2014., Радмила Ђурђевић Фокас Торонто Прогнане Србе осуђују у Хрватској, без њиховог знања, а Интерпол их хапси на границама

Током прошле године преко 1500 нових потерница покренула је Хрватска против Срба које је прогнала са својих имања када је стварала своју државу у протеклом грађанском рату. Хрватска је те потернице против Срба, које је етнички очистила из своје државе предала Интерполу, а да жртве није ни обавестила. Пошто су Срби, бивши грађани Републике Хрватске, избегли у Србију, они и не знају да су на тим потерницама.
 
Хрватска, као чланица Европске Уније, обавезала  се да ће исплати отету или уништену имовину Србима који је судски потражују. Оваква суђења трају јако дуго јер морају проћи прво два суда у Хрватској и, ако је случај одбијен, тек онда оштећена страна, у овом слуцају Срби протерани из Хрватске, могу да поднесу жалбу интернационалном суду у Стразбуру, у  Немачкој. У међувремену је актуелна власт у Хрватској пронашла неког бившег комшију протераног Србина да га тужи за било шта, како би га онемогућила да добије надокнаду за уништену или присвојену имовину коју потражује. Већина Срба која се хапсе на границама потражују имовинску одштету од Хрватске.

Од 2014. године ухапшени Срби на граничним прелазима из Србије у Хрватску:  Саша Почуча (43) и Мирко Жарковић (44); на словеначко-италијанској граници ухапшен је Љубомир Ераковић (56); на граници САД и Канада ухапшен је Милан Бачић. Милан Бачић тужи Хрватску за 4,5 милиона евра за сву имовину која је била стварана кроз генерације Бачића, а држава Хрватска му је отела или уништила.

Заједничко свима оптуженима је што су се Срби, протерани из Хрватске, склонили у Србију, где привремено живе, и да не знају да су оптужени. А држава Србија не чини ништа да би их заштитила. Уколико би ти несретни прогнани људи знали да су проглашени ратним злочинцима и стављени на листе Интерпола, не би ни путовали ни прелазили границе разних земаља.

Милан Бачић је ухапсен 26. фебруара 2014. године када је, са сестричином Милом Ђурђевић Фокас кренуо у обилазак Нијагаре, са Америчке стране. Узалудно је сестричина Мила молила Милана да не иду у САД и објашњавала му како се са Канадске стране водопади виде најбоље, Милан, као да га је вукла нека невидљива сила, хтео је да, пошто-пото, пређе границу. И њихов ауто се кварио, и нису могли да нађу мост преко кога се улази у САД, били су нервозни – сви знаци су им говорили да одустану од пута, али су они, ипак, наставили тај пут.

Да ли је добро што су отишли Америку? На ово питање Милан, са осмехом, одговара да је добро што је било тако и истиче како је он срећно прошао. Милан још прича како је у последња три месеци сањао своју кућу и радионицу, како је знао тачно где се која алатка налази:

- Тамо је моје срце и мој живот. Вуче ме нешто да идем тамо… Не могу више а да не одем… Нисам био годинама… Отићи ћу овог лета па шта буде – кроз сузе је причао Милан пре него што је дошао у Канаду да посети сестричину Милу Фокас.

Пар година пре него што је почео грађански рат у Хрватској, валута немачке марке је била од велике вредности. Милан Бачић је нашао новчаник и у њему 25.000 марака и лична карта. Он је отишао у полицију и вратио изгубљени новчаник, са свим што је било у њему. Познаници су га грдили што није задржао за себе новац. Говрили су му да је луд, а Милан се смешкао и одговарао:

- Ништа ми не треба што није моје.

У скорије време у Новом Саду неопрезни возач аутомобила је ударио Милана Бачића који је био на мотору. Милану је мотор био оштећен, и врат га је болео. Пријатељи су га саветовали да стави гипс око врата и добије 2.000 евра од осигурања. Милан им је на то казао:

- Данас крагна а сутра ковчег. Нека, хвала. Ја сам добро.

Као његова сестричина, могу рећи да је Милан једна веома искрена, позитивна и насмејана особа. Док је био у посети у Канади, причао ми је како је он кроз живот пратио судбине људи. И како, ко год да је нешто лоше урадио, ако му се не врати директно нешто лоше, врати се на његово потомство.

Онда ми је причао како има предивне унучице  и како никад не би неком зло помислио, а камо ли шта лоше урадио. Милан ми је рекао у поверењу како је Канада лепа земља и како је све уређено, али како је у Србији све близу а овде се свугде путује јако пуно и како половину дана он проводи у колима. После друге недеље, већ је кућа почела да му недостаје. А треће недеље рекао ми је да ће бити прво што ће урадити када се буде вратио кући да пољуби кућни праг. И баш као да је предосетио шта га чека. Сутрадан су га ухапсили на Нијагариним водопадима, на прелазу између САД и Канаде – на ”Rainbow Bridge”.

Скорашња промена закона у Канади о давању пристанка особе у притвору за дељење информација са адвокатом или рођаком, довело је до тога да ми нисмо знали пет дана где је Милан. Пошто Милан не разуме енглески језик, а добио је Хрвата за преводиоца, он тек тада није смео ништа да потписује.

Милан није знао кога адвоката да зове те му није било логично да он даје пристанак одређеном адвокату да га заступа у колико он не зна који ће га адвокат заступати и тражити. Није знао ни како да окрене наш број телефона из затвора јер су и опције телефонске машине биле на енглеском језику. Ми смо звали све затворе, али нам је речено, од стране надлежних органа у затвору, да не могу да нам дају информацију да ли је он ту. Пронаћи где се Милан налази била је права борба.

У зависности са чијим пасошем пређете границу, у колико дође до неког проблема, закон имиграције је такав да вас враћа у ту земљу чији пасош користите за улаз. Милан јесте држављанин Србије и има српски пасош, али, пошто је рођен у Хрватској, има двојно држављанство, тако да он, као и све остале избеглице из Хрватске, користи хрватски пасош јер за њега не требају визе. Када дође до оваквих случајева, Влада Србије каже да они ништа ту не могу помоћи јер је особа користила хрватски пасош.

Када су Милана ухапсили, имиграциони службеник на канадској граници рекао ми је да, у колико постоји опасност по живот ухапшеног ако се депортује у Хрватску, Министарство за имиграцију Канаде ће га послати у Србију. По овоме смо закључили да, ипак Влада Србије, може помоћи када дође до оваквог хапшења њених грађана на граници друге земље.

За Миланово ослобађање борио се адвокат Дороти Фокс. Пошто је прочитала хрватску оптужницу против Милана, Дороти нас је обавестила како је реч о крађи и како се највероватније Милану судило у Хрватској у варошици Опсенс, где су се одржавала суђења Србима избеглим из Хрватске после рата. Нико од оптужених није знао да му је суђење у току, нити је било судских позива, а донета је одлука да оптужени крив и то без присуства оптуженог или адвоката који га заступа. Из разлога што је донешена одлука на суду у Хрватској да је Милан крив, он је тим документом ”доказано крив” и зато га Интерпол тражи.

Већина људи је мислила да Интерпол тражи криминалце и ратне злочинце, али сада, ето, први пут чујем да траже и због крађе старих врата и прозора, за што је Милан у Хрватској, по нечијој лажној оптужби, осуђен.

Сада, пошто знам да се Србима судило на суду у Хрватској, а да они нису знали за то, ја не могу а да не сумњам у такве оптужнице против Срба који су проглашени кривим за ратне злочине од стране хрватске власти. Ако је све по систему:„ кадија те тужи, кадија ти суди“, онда је и питање колико ту има истине. Ја сматрам да би било људски да су ти оптужени Срби знали да им је суђење у току, и да су могли да се бране на том суду. Да ли је могуће да Интерпол тражи људе који су проглашени кривим од суда, а да за то нису ни знали, а самим тим нису ни могли да имају законски прописану одбрану за свој случај?

Да ли било коме смета што ја ово питање постављено? Да ли су ово политичка питања или питања здравог разума?

По коме закону Интерпол сме да прихвати овакве одлуке суда и на основу њих прогони и затвара људе?

Ако можете, помозите Милану Бачићу да плати адвоката који ће га бранити и овде и у Хрватској.

Донацију за Милана можете уплатити на рачун његове жене:

Милка Бачић, Raiffeisen bank, Нови Сад експозитура 201,
Број рачуна:  CS73265051000008127415

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.