Zoran Babić, predsednik Poslaničkog kluba Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije, kaže za Lupigu da SNS i Vlada Srbije vode politiku koja uvažava odluke naroda, pogotovu susedskih.
“Čestitam gospođi Kitarović i verujem da su neke njene izjave posledica pobedničke euforije. Reč je o državama koje još više treba da se prepliću u interesu svojih građana”, kaže Babić.
Politika daje prostora i očekivano radikalnom i mitomanskom šefu diplomatije Slobodana Miloševića Vladislavu Jovanoviću koji tvrdi kako će “Hrvatska, ako ništa drugo, zbog istorijskih frustracija biti moćan motor koji neće dati mira našim odnosima”. Predsednica desne Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić, konstatovala je da je pobeda Kolinde Grabar Kitarović “slom građanske opcije i volja hrvatskog naroda“, te “izbor NATO-a u kojem je nova predsednica radila kao pomoćnik generalnog sekretara”.
Najdalje je otišao provladin tabloid Informer, naslovom Kolinda gora od Tuđmana (nema potporu u sadržini teksta), ali i izjavama predsednika Koalicije udruženja izbeglica Miodraga Linte, koji tvrdi kako će u svojoj politici Kolinda Grabar Kitarović biti rukovođena mržnjom prema Srbima, budući je “antisrpstvo dominantan faktor u Hrvatskoj“. Pomalo nerazumljiv stav izneo je predsednik izbegličkog udruženja Veritas Savo Štrbac “koji smatra da Srbima u Hrvatskoj ne može biti gore”. “Apsurdno je da su Srbi doživeli najveće zločine pod HDZ, ali i najveći napredak posle rata, pod njihovom vlašću. Zato ne očekujem da će doći do pogoršanja naših odnosa, jer su oni ionako na niskim granama”, kazao je Štrbac, a prenosi Informer.
Dosadni flert i iskusna političarka
Radivoj Cvetićanin, prethodni ambasador Srbije u Hrvatskoj, rekao je za Lupigu da ne očekuje dramatične vesti iz Zagreba.
“Imao sam utisak – posmatrajući stvari sa daljine – da je Hrvatsku zamorila Josipovićeva taktika ravnoteže: hodao je po ravnoj plohi, ali u stilu hodača na žici. Sa svime i svačim je hteo biti ljubazan. Verujem da je to pomalo izazivalo dosadu. Kolinda Grabar Kitarović dolazi na Pantovčak sa više političkog iskustva nego što ga je imao Josipović kad je nasledio Mesića. Radila je pored vrlo sposobnog političara Sanadera, bila je u srcu zapadne politike, tako da je njen portfolio prilično bogat”, konstatuje naš sagovornik.
On smatra da novu predsednicu Hrvatske “treba posmatrati kao umereno konzervativnog zapadnjačkog političara”.
“Ona je vrlo racionalna osoba, ako Tomislav Karamarko i HDZ budu išli suviše desno, ona se toj politici neće priključiti. Srbiju ne poznaje, to je njoj svet Istoka sa kojim nije imala dodira. Ali, ne treba očekivati neke dramatično loše stvari u tom pogledu: njen bilans sa Srbijom i Srbima u Hrvatskoj mogao bi biti bolji nego Josipovićev. Upravo zbog njene racionalnosti. U ovoj izbornoj godini ne treba očekivati neke velike poteze, ali kasnije će biti prostora za njih”, kaže Radivoj Cvetićanin.
Neodlučni Milanović, radikalni Karamarko
On ocenjuje da je “pitanje nestalih zbilja je bolno pitanje, ali za njega podjednako moraju biti zainteresovane i Hrvatska i Srbija”.
“Nije to nikakva ‘privilegija’ Hrvatske. Razgraničenje će, pak, rešavati međunarodna arbitraža, ove dve države nemaju snage da to pitanje reše same”, ističe Cvetićanin.
Aleksandar Popov, predsednik Centra za regionalizam, kaže za Lupigu da veruje kako će Kolinda Grabar Kitarović, s obzirom na iskustvo koje ima, graditi dobre odnose sa susedima.
“Jedini je problem HDZ, jer stranka predsednika Tomislava Karamarka nije HDZ Ive Sanadera koja je bila blago desni centar. Karamarko je upotrebio protest dragovoljaca i ratnika da dovede do stanja radikalizacije koje bi išlo njemu u prilog. A to je doprinelo i slabljenju SDP-a, jer Josipović nije pokazao odlučnost kada je to trebalo”, kaže naš sagovornik.
On ističe da bi nova predsednica bila prihvatljivija, da je na vlasti HDZ Ive Sanadera. Bilo bi to “poboljšanje u odnosu na nekakvo stanje hibernacije”, budući da nema “deficit patriotizma koji se HDZ-u prigovarao”.
“HDZ bi, kao neopterećena stranka mogli da idu u rešavanje otvorenih pitanja. Jer, stanje hibernacije je nastalo otkada je Tomislav Nikolić pobedio na izborima za predsednika Srbije. Odnosi su zaleđeni. A prostora za loše odnose ima puno, od onog pitanja nestalih, do prava nacionalnih manjina, granica na Dunavu, sukcesije”, kaže Popov.
On procenjuje i mogućnost da HDZ na duže vreme postane vladajuća stranka u Hrvatskoj.
“HDZ je pomogao gospođi Kitarović baš zbog toga što spada u pripadnice mekše struje; ne spada u ekstremnije, privukla je ljude koji su se dvoumili i tako pobedila. Dala je vetar u leđa HDZ-u, ali ona nije ključni igrač HDZ, nego Tomislav Karamarko koji je ekstremna desnica, te je odveo stranku u tom pravcu. I nevolja je u tome što će u Hrvatskoj do kraja godine, na parlamentarnim izborima, sa gotovo stopostotnom sigurnošću možemo reći, dobiti novu vladu. I sad, kad imamo ovakav HDZ na vladajućoj poziciji u parlamentu i Vladi, mislim da to nije dobro ni za Hrvatsku, ni za njene susede”, navodi on.
Apsolutna moć i normalni život
“Možda će, kada postanu vladajuća stranka, morati da se ponašaju drugačije, odgovornije. Možda će se vratiti u varijantu stranke desnog centra. No, na čelu stranke je i dalje Karamarko, koji se pokazao ekstremnim desničarem i možda će tako i voditi stranku, takvu politiku i kad pobedi. Može se, s obzirom na nezadovoljstvo građana Vladom SDP-a, desiti nešto što Hrvatska ima u susedstvu, u Mađarskoj, Srbiji. A to su razočarani građani koji su odlučili da na dan izbora ostanu kod kuće. Te su apsolutnu vlast dobili FIDES u Mađarskoj i SNS u Srbiji. Tako apsolutnu moć u Hrvatskoj može da osvoji HDZ u Hrvatskoj, što može da ovu situaciju radikalizuje tako da to ne bi bilo dobro”, ističe Aleksandar Popov.
Punih 20 godina beogradski Centar za kulturnu dekontaminaciju je mesto neprekinutih veza, kulturna institucija koja je neprestano okupljala umetnike iz regiona. Dramaturškinja Borka Pavićević, direktorka CZKD, podseća na to da u Centru “svih ovih godina traje jedna zajednička stvar”.
“Ovo nije projekcija, svih godina ovde su gostovali i govorili Slobodan Šnajder, Lordan Zafranović, drugi umetnici. Lična dostignuća umetnika dosad nisu bila sporna. Ali su često ta dostignuća bila u sukobu sa onim što se dešavalo u politici. Ne želimo da političarima damo indulgenciju, naše je da kažemo: ‘Gospodo, ne možete na osnovu naših ostvarenja govoriti da je nešto moguće, već je vaš zadatak da građanima obezbedite normalan život‘”.
Povezani tekstovi
