D.I.C. Veritas

НСПМ, Танјуг, 01.01.2017., Андреј Пленковић: У наредне четири године решићемо питања која датирају из времена Милошевићеве великосрпске агресије на Хрватску

Хрватски премијер Андреј Пленковић каже да нема дилеме да је улога Хрватске у региону предводничка, да ће инсистирати на решавању отворених питања са суседима, те да би волео да његова влада буде “проблем солвинг” влада.

Не скривајући задовољство позицијом Хрватске, Пленковић у новогодишњем интервјуу за Јутарњи лист набраја шта је до сада постигнуто.

Истиче посебно реаговања која му долазе од колега из Европског савета и из ЕПП-а, те спомиње стабилан међународни положај.

“Испада да смо светионик у политичким трендовима који се збивају око нас”, каже Пленковић, који је на чело хрватске владе дошао из Европског парламента.

Инсистираће, каже, на решавање отворених питања према суседима и додаје да су сви проблеми идентификовани.

“Волео бих да моја влада буде ‘проблем солвинг’ влада. Сви су проблеми идентификовани, а ове четири године које су пред нама покушаћемо да решимо што више преосталих отворених питања која датирају из времена Милошевићеве великосрпске агресије на Хрватску. Ту је питање граница, решавање ратних злочина, судбине несталих, културних добара, права хрватске националне мањине у Србији, па до хибридне регионалне јурисдикције за ратне злочине, коју Србија има у свом закону. Желимо, дакле, решити све што оптерећује односе са Србијом, а у погледу БиХ битан је инстинкт да је Загреб својеврсни мост Сарајева према Бриселу”, рекао је.

На питање како гледа на остале земље у региону, Пленковић који регион назива југоистоком Европе, каже да ту постоје два битна феномена.

“Један је тај да је Јункер на почетку свога мандата председника ЕК пре нешто више од две године рекао како за време његовог мандата неће бити нових приступања. Ма колико да је то реалистично, и ја га разумем, у будућности бих био опрезан с таквим реченицама јер оне отварају политички простор бројним другим глобалним актерима и дају им значајнију позицију на југоистоку Европе него што би је имали да је процес приближавања ЕУ бржи”, рекао је Пленковић.

Као други феномен навео је то да Хрватска мора да помогне, како каже, демократској зрелости свих земаља на југоистоку Европе.

“Сведочимо политичким блокадама, немогућности нормалног политичког дијалога између позиције и опозиције у низу земаља, бојкоту парламената. Све су то сигнали који онемогућују динамичнију политику ЕУ”, навео је хрватски премијер.

Пленковић каже да је ХДЗ, на чијем је челу, странка десног центра која води добру политику и која није затворена за суочавање с прошлошћу.

“Ми то нисмо учинили јер смо имали важнијих приоритета. Председник Фрањо Туђман је својом политиком окупљања и помирења те јединства домовинске и исељене Хрватске у контексту српске агресије та питања одгодио за нека друга времена. Мислим да је време да се то питање у овом мандату реши”, рекао је.

Упитан на који начин ће то питање решити, Пленковић каже да ће то бити на начин као што је речено да ће бити решено питање спомен плоче са усташким покличом “За дом спремни”.

Пленковић, наиме, понавља да не одустаје од формирања комисије која ће се бавити симболима, али и свим тоталитарним режимима двадесетог века.

“Дакле према нацизму, фашизму и комунизму, те решити питања симбола”, рекао је.

Говорећи о најави председнице Колинде Грабар Китаровић о обнови ратног ваздухопловства Хрватске, Пленковић каже да је због “политички специфичне” ове године (2016) морало бити одложено доношење одлуке о задржавању или напуштању способности самосталне заштите ваздушног простора, што је иначе предвиђено дугорочним планом развоја Оружаних снага Хрватске за период до 2014.

“Тачно је да постоје сугестије о томе да морамо задржати борбено ратно ваздухопловство. То је национални интерес и способност коју је, изгубите ли је једном, готово немогуће поновно вратити. Сматрам да је нужно у овом питању постићи шири национални консензус свих релевантних стручних и политичких чинилаца, поготово имајући у виду да се ради о знатним финанцијским средствима. Морамо донети промишљену одлуку јер ће она укључивати не само моју него и неколико следећих влада с обзиром на то да ће процес увођења новог борбеног авиона бити дугогодишњи пројекат. Наше одговоре на повећане сигурносне угрожаје развијаћемо унутар оквира Заједничке спољне безбедносне политике ЕУ и НАТО”, рекао је Пленковић.

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.