Kada je krajem marta 2022. godine jedna od majki čije je dete nastradalo kada su pripadnici Hrvatskog ratnog zrakoplovstva (HRZ) raketama gađali izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti 7. avgusta 1995. godine, kazala da „kada je dočekala da bude podignuta optužnica protiv okrivljenih za ovaj zločin, može da umre”, tužiocima srpskog Tužilaštva za ratne zločine, pripadnicima službi bezbednosti i entuzijastima koji su radili na prikupljanju dokumentacije u vezi sa ovim slučajem, bila je to najveća i dovoljna satisfakcija za uloženi rad. Vest o podizanju optužnice je ubrzo potom i javno objavljena.
Tada prvi zamenik tužioca za ratne zločine (TRZ) Dušan Knežević potpisao je dokument kojim je četvoricu pilota HRZ Vladimira Mikca (68) i Željka Jelinića (69) iz Pule, Zdenka Radulju (70) iz Zagreba i Danijela Borovića (65) iz Varaždina optužio za zločin na Petrovačkoj cesti.
Sve do podizanja optužnice na otkrivanju svih činjenica i odgovornih za pogibiju 13 identifikovanih civila među kojima je bilo četvoro dece uzrasta od šest do 13 godina, radilo se u tajnosti. Kako za „Politiku” otkrivaju oni koji su učestvovali u pomenutim radnjama, vest da je srpsko TRZ odlučno da ovaj slučaj „istera do kraja”, uz saglasnost tužioca, preneta je grupi entuzijasta koja se stavila u funkciju istražnih organa i počela da dela na teritoriji Srbije, BiH i Hrvatske.
Tokom svog rada, usmeravani od strane tužilaštva, došli su do podataka o organizaciji, rasporedu, sastavu i liniji komandovanja snaga HRZ u „Oluji”. Detaljno su analizirali i „ukrštali” informacije do kojih su došli i tako, prema rečima sagovornika našeg lista, pomogli tužilaštvu da usmerava svoje aktivnosti i u bazi Haškog tribunala obezbedi relevantne pisane dokaze. Vršena je rekonstrukcija događaja na licu mesta, rađen matematički model manevra u rejonu objekta dejstva, pronađene padne tačke ubojnih sredstava, simuliran napad avionom, pronalaženi svedoci na licu mesta i delovi upotrebljenih ubojnih sredstava, snimci nastali odmah nakon događaja.
– Sve radnje preduzimane su uz maksimalne mere konspiracije. Za tri godine intenzivnog rada, Hrvatska nije saznala za istragu, što nije bio slučaj u drugim predmetima formiranim u Srbiji. Došli smo do svedoka koji su nam govorili o ličnostima pilota koji su izvršili dejstva, a prodrli smo i do samih optuženih i njihovog najužeg okruženja. Malo je poznato da je jedan od sada optuženih trebalo da bude uhapšen u jednoj zemlji po poternici koju je za njim raspisala Srbija, a u koju je otišao jer je bio „namamljen” i u kojoj je trebalo da mu budu stavljene lisice na ruke. Njegovo hapšenje dovelo bi i do optuženja pilota koji su dejstvovali. Međutim, jednom štetnom i nepravilnom odlukom suda u Beogradu kojim je obustavljena poternica, to je nažalost sprečeno sa dalekosežnim negativnim posledicama na dalji tok istrage – otkriva sagovornik „Politike”.
Posle dve godine predistrage i godinu dana istražnog postupka, podignuta je optužnica protiv četvorice oficira HRZ. Usledilo je potvrđivanje optužnice, žalbe odbrane protiv rešenja o potvrđivanju, odluka Apelacionog suda po žalbama, pa je nakon pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju, predsednik sudskog veća koje postupa u ovom predmetu Vladimir Duruz zakazao i 16. novembra 2022. godine, u odsustvu uredno pozvanih optuženih, održao pripremno ročište na kojem su optužba i odbrana predložili dokaze za koje su smatrali da treba da budu izvedeni tokom glavnog pretresa.
Optužnica je podignuta protiv četvorice visokorangiranih oficira HRZ koji su bili u lancu komandovanja za izvršenje raketiranja izbegličkih kolona na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Okrivljeni su bili na funkcijama komandanata vazduhoplovnih baza i eskadrila u Puli i Plesu, koji su nakon prijema naređenja načelnika glavnog stožera i komandanta Hrvatskog ratnog zrakoplovstva (koji su pre podizanja optužnice preminuli) izvršili pripreme, odabrali ubojna sredstva, odredili posade, izdali naređenja pilotima i sa njima utvrdili način izvršenja zadatka, koordinirali obezbeđenje poletanja i nakon sletanja primili izveštaje od pilota.
Optužnicom Tužilaštva za ratne zločine RS na teret im je stavljeno da su sprovodili zapovest Vrhovnog komandanta Franje Tuđmana sa Brionske sednice da se srpsko civilno stanovništvo prinudi da trajno napusti teritoriju na kojoj je do tada živelo. Plan je bio da se civilnom srpskom stanovništvu ostave dva putna pravca kojima će poći prema Bosni i Hercegovini. Okrivljeni su, kako se navodi u optužnici, naredili avionske napade na civilno stanovništvo koje ne učestvuje u neprijateljstvima. To je, navodi tužilaštvo, kao posledicu imalo stradanje i ranjavanje više lica srpske nacionalnosti i panično bežanje civila prema Republici Srbiji uz učvršćivanje njihove odluke da napuste teritoriju na kojoj su do tada živeli i više se ne vraćaju, a što je i dovelo do promene etničkog sastava Republike Hrvatske.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je šest puta slalo zamolnicu Ministarstvu pravde Republike Hrvatske da okrivljenima uruči pozive za suđenje. Ni po jednoj zamolnici nije postupano. Optuženi su nakon saznanja o pokrenutom postupku zatražili zaštitu Vlade Hrvatske. Otišli su čak toliko daleko da su pred televizijskim kamerama primljeni kod predsednika vlade. Ubrzo potom, hrvatska vlada donela je zaključak kojim zabranjuje pružanje pravne pomoći Srbiji radi uručenja poziva suda.
Ovaj zaključak vlade susedne zemlje postupajući tužilac Dušan Knežević dostavio je sudu, a odmah potom i uputio dve urgencije da se odredi suđenje okrivljenima u njihovom odsustvu.
Krivično vanraspravno veće beogradskog Višeg suda je 6. avgusta 2024. godine prihvatilo je predlog tužilaštva i donelo rešenje da se postupak protiv četvorice pilota vodi u njihovom odsustvu. Odluka je doneta s obzirom na to da su organi Hrvatske gotovo dve godine odbijali da uruče pozive za suđenje okrivljenima, ali prvenstveno zbog „zaštite interesa porodica oštećenih i smanjene mogućnosti obezbeđenja neposrednog ispitivanja svedoka, kao i pribavljanja drugih dokaza usled proteka vremena”.
Glavni pretres po potvrđenoj optužnici JTRZ počeo je 28. marta 2025. godine. Sudija Vladimir Duruz, koji predsedava sudskim većem, odredio je redosled izvođenja dokaza. Tako je doneo odluku da najpre ispita oštećene u svojstvu svedoka, a potom da izvede ostale dokaze.
Do sada su na glavnom pretresu ispitivani Jovica Piplica, Jovanka Vuković, kojoj su na Petrovačkoj cesti ubijeni suprug i sin, Spase Rajić, kojem je ubijeno dvoje dece, Savo Stijelja, Duško Ivaneža, Milka Vekić i Drča Mirko. Svedočeći pred sudom, svi navedeni govorili su o razlozima i okolnostima pod kojima su napustili svoje domove i u kolonama krenuli ka BiH, kao i o naletu aviona i raketiranju dela kolone na Petrovačkoj cesti i posledicama tog čina, ranjavanju i smrtnim ishodima.
Naredni glavni pretres zakazan je za septembar, kada bi kao svedoci trebalo da budu ispitani oštećeni sa Prijedorske ceste.
Srpski advokati
Četvoricu okrivljenih hrvatskih oficira brane beogradski advokati Paligorić Igor, Aleksandar Olenik, Aleksandar Pančevski i Igor Pavlović. U dosadašnjem toku postupka odbrana nije sporila da su se događaji na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti dogodili, ali jesu postojanje dokaza da su baš ovi okrivljeni naredili posadama borbenih aviona poletanje i izvršenje vatrenog dejstva po kolonama civila. Odbrana je najavila da će na ove okolnosti ispitivati veštaka vojne struke .
Predloženi dokazi
Tužilaštvo i oštećeni predložili su da sud tokom dokaznog postupka ispita oštećene, svedoka vatrenog dejstva avijacije, presluša audio-zapise „Brionske sednice”, pročita borbena dokumenta Hrvatskog ratnog zrakoplovstva, izveštaj vojnog veštačenja, pregleda video-zapise lica mesta nakon dejstva na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Takođe, predložilo je da se pročita zapisnik o uviđaju, sporazum UN i Vlade Hrvatske u toku „Oluje” kojim se garantuje da rejoni kretanja civila neće biti predmet dejstva Hrvatske vojske, potom pisane dokaze o formacijskim položajima optuženih u vreme događaja, pregledanje foto-dokumentacije, matematičkog modela napada, pisanih dokaza iz baze Haškog tribunala – borbenih izveštaja koji svedoče da su vatrena dejstva izvršena od stane Hrvatskog zrakoplovstva.
Odbrana je, takođe, predložila čitanje pojedinih isprava koje bi, prema njihovo mišljenju, „potkopalo” tezu i dokaze tužilaštva da su baš ovi komandanti izdali naređenja pilotima za poletanje i dejstvo.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
