Kao da je nekome stalo da se rane nastale u sukobima nikad ne zaleče, nego da neko na tome profitira – rekao je načelnik Generalštaba VS
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković, u intervjuu magazinu „Odbrana”, odbacio je optužbe Fonda za humanitarno pravo i direktorke ove nevladine organizacije Nataše Kandić kao neistine i udar na Vojsku Srbije. FHP je tvrdio da Diković nije dostojan funkcije koju obavlja i da „nema čistu prošlost”.
– Ovih dana mnogo se govorilo o tvrdnjama Fonda za humanitarno pravo iznetim u takozvanom dosijeu Ljubiše Diković. Napisan je niz neistina i mislim da je to udar na Vojsku Srbije kao stabilnu i uglednu instituciju i udar na funkciju načelnika Generalštaba… Paradoksalno je mišljenje Fonda za humanitarno pravo da sam za pogibiju pripadnika Vojske u svojoj državi 1999. godine kriv ja, a ne teroristička organizacija koja je izvela napad i ubila ljude. Istupanjima poput ovog produbljuje se mržnja na prostorima bivše Jugoslavije. Kao da je nekome stalo da se rane nastale u sukobima nikad ne zaleče, nego da stalno budu izvor nestabilnosti i da neko na tome profitira – rekao je Diković.
Govoreći o angažovanju VS u međunarodnim misijama, on je rekao da je u multinacionalnoj operaciji UN u Republici Liban (Unfil) u tekućoj godini planirano povećanje učešćasa pet na više od sto (113) lica. Planirano je i angažovanje pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama pod mandatom Evropske unije, u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.
– Reč je o misiji Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Somalije u Ugandi, gde je planirano učešće pripadnika Vojske Srbije u sanitetskom timu, i vojnoj operaciji pomorskih snaga Evropske unije u Somaliji (operacija „Atalanta”) angažovanoj na sprečavanju, prevenciji i suzbijanju delovanja pirata i oružanih pljački duž obale Somalije, gde će naši oficiri biti na brodovima oružanih snaga Grčke i Francuske – objasnio je Diković.
On je rekao da je u toku reformskih procesa u Vojsci Srbije, jedno od ključnih pitanja bilo to da vojska ne postane izolovana institucija, odvojena od građana čiju bezbednost garantuje.
– Odgovor delom leži u sprovođenju civilne demokratske kontrole vojske, ali posebno je važno da građani prepoznaju Vojsku Srbije kao svoju. Ulogu u tome ima i dobrovoljno služenje vojnog roka, pomoć koju pružamo stanovništvu u vanrednim situacijama izazvanim vremenskim nepogodama i drugim nesrećama, humanitarne akcije… Više od 600 pripadnika tokom 2011. godine angažovano je na različitim zadacima pružanja pomoći civilnim strukturama, a ovih dana pomažemo da se putevi na Pešteru i jugu Srbije raščiste od snega – istakao je Diković.
Povezani tekstovi
