D.I.C. Veritas

Политика, 04.02.2025, Саво Штрбац: Проблеми са ратним и радним стажом Крајишника

Питању конвалидације радног стажа житеља бивше РСК у Хрватској медији у региону протеклог јануара посветили су доста пажње. Томе је допринела и једна недавна  одлука Уставног суда РХ, којом су оборене одлуке управних судова којима је одбијен захтев Марије Јовић да јој се у пензиони стаж призна радни стаж остварен у фирми у којој је радила током рата деведесетих на подручју РСК.

Пре десетак дана  о овом питању  расправљало се и на седници Хрватског сабора, на којој је изнесен податак да је, према информацијама Хрватског завода за мировинско осигурање (ХЗМО), до  јула 2023. примљено више од 37.000 захтева од оштећених особа које покушавају доказати да су пре 30 и више година на простору тадашње РСК радиле и уплаћивале доприносе, од којих је  готово пола одбијено.

Реч конвалидација је латинског порекла, а значи накнадно оснажење неваљанога правног посла, односно накнадно оснажење ништавне правне одлуке испуњењем неких формалности које јој недостају. Сама реч имплицира да је РСК била непризната држава и да су сви појединачни акти и одлуке донети од стране  државних тела и правних особа непризнате државе  неваљани (ништавни).

Savo Štrbac: Problemi sa tanim i radnim stažom Krajišnika, Politika, 4.2.2024. Foto: scan

Пошто се живот једне друштвене заједнице (од око пола милиона људи у трајању од четири године) не може игнорисати (и у том времену људи су се рађали, женили, разводили, умирали, школовали, радили), трбало је пронаћи законску форму да се сви ти животни догађаји, који су се заиста десили и који су регистровани, накнадно признају од власти државе која је преузела јурисдикцију на том простору, што је и регулисано Законом о конвалидацији, који је Хрватски сабор изгласао 1997. године.

Сав значај овог закона сублимиран је у првом члану, који гласи: “Сви појединачни акти и одлуке донете или издане од стране разних тела или правних особа која имају јавна овлаштења, донети или издати у предметима судске и управне нарави на подручјима Републике Хрватске која су била или која сада јесу под заштитом или управом Уједињених народа, конвалидирају се овим Законом, у складу с Уставом Републике Хрватске, Уставним законом о људским правима и слободама и о правима етничких и националних заједница или мањина у Републици Хрватској и законима Републике Хрватске”, док је поступак признања ратног стажа регулисан Правилником о поступку конвалидирања одлука и појединачних аката из подручја мировинског осигурања из 2008: “Време проведено у радном односу, односно обављању делатности, признаје се у пензиони стаж као стаж осигурања, под условом да су имали статус осигураника евидентиран у одговарајућим евиденцијама тела пензионог и инвалидског осигурања која су деловала на подручјима РХ која су била под заштитом или управом УН”,  која се утврђују: “на темељу чињеничног стања приликом настанка конвалидираног акта, очевидника и уписника тела које је донело акт, других доказних средстава, те изјава сведока као додатних доказа”.

Коме је потребан овај стаж?

Фирме које су за време рата радиле на подручју РСК плаћале су доприносе пензионом фонду РСК. Фонд РСК водио је уредну документацију о уплаћеним доприносима. Та документација је по престанку РСК доспела у посед ХЗМО. Али не и фондови (новац). Пошто су доприноси били уплаћени, онда је неко радницима морао признати тај рад у пензиони стаж као стаж осигурања, што је поменутим Законом о конвалидацији, под притиском међународне заједнице, Хрватска урадила за време њеног пута у евроатланске интеграције.

Радницима је и тај радни стаж из времена рата био потребан више ради повезивања радног стажа приликом одласка у редовну, инвалидску или старосну пензију него што им је утицао на висину пензије. (Примера ради, за одлазак у старосну пензију, поред година живота, потребан је и збирни стаж од најмање 15 година у обе државе. Слично је и са пуном пензијом.)

Ако је рацио Закона о конвалидацији радног стажа да се утврди истина и помогне онима који су заиста радили у спорном (ратном) времену на подручју РСК, поставља се логично питање зашто je  скоро половина поднетих захтева одбијена

Као прво, одбијају се захтеви оних особа који траже да им се у стаж осигурња призна радни стаж из ратног периода проведен у државним органима (војсци, полицији и државној администрацији) РСК, јер би се “признање противило званичном државном наративу о агресији и окупацији дела државног територија”.

Али се у много већем броју одбијају захтеви и радницима који су радили у фирмама које су деловале и пре рата и наставиле да раде у рату, као што су школе, болнице, судови, тужилаштва, правобранилаштва, привредна и услужна предузећа, приватни обртници…

Анализирајући многе случајеве одбијених захтева за конвалидацију радног стажа код ове друге категорије радника, уочили смо да су критеријуми још неуједначени, како пред управним, тако и пред правосудним телима.

Ево једног примера за који “Веритас” поседује комплетну документацију:

Драженка Ш. је 2015. поднела захтев за утврђивање целокупног стажа оствареног у Хрватској, укључујући и стаж у Јавном правобранилаштву општине Бенковац (органу који је основан много година пре рата деведесетих и наставио је рад и кроз ратни период), у којем се запослила 2. јула 1984. и у њему непрекидно радила све до 4. августа 1995.

У редовном управном поступку признали су јој радни стаж у стаж осигурања до 8. октобра 1991, док су је у поступку конвалидације одбили за ратни период, уз образложење да здравствена исказница, коју је сачувала и приложила захтеву, “нема доказну снагу радноправног документа и не доказује статус осигураника у евиденцијама тела мировинског и инвалидског осигурања која су деловала на подручјима РХ која су била под заштитом или управом УН-а”.

Управни суд у Сплиту и Високи управни суд, као другостепени, потврдили су ставове управних тела. “Стога ни докази на које се позива у жалби (фотокопија здравствене књижице и саслушање сведока), нису од утицаја на другачије решење ове управне ствари”, наводи се у образложењу  пресуде Високог управног суда од 27. јула 2017.

Уставни суд РХ одлуком од 9. октобра 2019. усваја уставну тужбу Драженке Ш, укида пресуде управних судова и предмет враћа Управном суду у Сплиту на поновни поступак, уз образложење: “Имајући у виду све околности конкретног случаја, Уставни суд оцењује да су због претерано формалистичког приступа у доказивању и утврђивању чињеница у конкретном случају управни судови пропустили стварно ценити чињенично питање које је било кључно  за одлуку о захтеву подносеитељице. Тиме су онемогућили подносетиљицу да у управном поступку брани своја права и интересе на начин који је зајамчен чланом 29. ст. 1. Устава, те у конкретном случају нису поступали као суд пуне јурисдикције у складу а чл. 19. ст. 2. Устава… Оспореним пресудама подноситељици је повређено јемство судске контроле законитости појединачних аката управних власти и тела која имаји јавна овлаштења и право на правично суђење”

Овај први круг трајао је скоро пет година.

Други круг на управним судовима, без обзира на поменуту одлуку Уставног суда, завршио је поновним одбијањем Драженкиног захтева уз исто образложење. Управни суд у Сплиту донио је пресуду 28. маја 2021, коју је Високи управни суд потврдио 3. новембра 2022.

Против пресуда управних судова Драженка је 3. марта 1923. поново поднела уставну тужбу, о којој се Уставни суд још није изјаснио. Сва је прилика да ће и овај други круг трајати око пет година. Ако Уставни суд поново укине пресуде управних судова, иде се у трећи круг, а уколико одбије тужбу, тужиља стиче право да заштиту свог права тражи и пред Европским судом за људска права.

Драженка је у међувремену отишла у старосну пензију првенствено захваљујући чињеници да је радила и у Србији, и да је у обе државе остварила пензиони стаж осигурања у збиру већем од 15 година.

Нажалост, многи други Крајишници нису имали ни толико среће да остваре ни тај основни услов за старосну пензију. Најчешће им је недостајао непризнати пензиони стаж у поступцима конвалидације пред хрватским државним телима.

Судећи по досадашњем начину и брзини решавања овог проблема пред хрватским државним телима, многи Крајишници неће дочекати да им се ратни радни стаж остварен у РСК конвалидира у пензиони стаж. Оно што је требало да буде брзо и ефикасно, (не)намерним играма хрватских управних и судских тела претворило се у дуготрајно и неизвесно.

 

 

Саво Штрбац

 

Објављено у дневном листу „Политика“, 4. јануара 2025. године

 

 

 

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.