Srbija može ponovo da sudi Branku Tuniću za ubistvo Marka Utržana. – Zašto haški sudija nije dozvolio Slobodanu Miloševiću da priča o zločinu u vojnom objektu kod Zagreba
Istina o ubistvu Marka Utržana, likvidiranog hicem u glavu 30. septembra 1991. godine u nekadašnjem vojnom objektu Rakitije nedaleko od Zagreba, posle gotovo tri decenija mogla bi da bude utvrđena. Posle nedavnog hapšenja hrvatskog državljanina Branka Tunića (57) u Sloveniji po poternici Višeg suda u Beogradu, slučaj je ponovo aktuelan.
Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas”, za „Politiku” kaže da postoje indicije da je Tunić, inače rođen na Kosovu, kako je to nekada bio čest slučaj kod albanskog stanovništva iz ovog dela, promenio ime. Na to upućuju podaci iz dokumenata koje su „Veritasu” dostavili hrvatski pravosudni organi.
– U njima se navodi da je Tunić rođen u selu Vrankovu u opštini Vitina i da mu se otac zove Zef, a majka Marija, devojački Đorđević. Pretpostavljam da se porodica ubrzo po Tunićevom rođenju preselila u Hrvatsku jer je šezdesetih godina prošlog veka Albanaca bilo po celoj Jugoslaviji. Prisetimo se slučaja Bože Bačelića koji je osuđen da je u Prokljanu, nedaleko od Šibenika, ubio, a zatim naredio da se spale tela Nikole i Milice Damjanić. „Veritas” je preko svojih kanala, uspeo da dođe do podatka da je pravo ime Bačelića bilo Redžo Đinđić. Ime je verovatno promenio kako bi glumio velikog Hrvata – navodi Štrbac.
Nedugo posle ubistva Utržana u Rakitiju, vojno tužilaštvo pokrenulo je postupak protiv Tunića. Predmet je preuzelo Županijsko tužilaštvo u Zagrebu. Optužnica je teretila Tunića da je 30. septembra 1991. godine, u nastavnom centru Zbora narodne garde Hrvatske, kao čuvar u skloništu za zarobljene vojnike, odbijajući napad zarobljenika Marka Utržana, u njega iz neposredne blizine ispalio hitac u glavu. Od zadobijenih povreda, Utržan je umro na mestu zločina. Tužilac je naveo da je zarobljeni vojnik nasrnuo na čuvara, zbacio mu pušku s ramena, uhvatio ga za revere, kao i da je čuvar odgurnuo pušku od sebe. Kada je Utržan drugi put nasrnuo na čuvara, Tunić je pucao u njega, a tužilac je to kvalifikovao kao prekoračenje nužne odbrane.
– Jedini očevidac događaja bio je Berislav Bećirović koji je, kao i Utržan, bio vojnik na odsluženju redovnog vojnog roka. On je u istrazi potvrdio Tunićevu odbranu koji je kazao da mu je u jednom trenutku pala puška sa ramena, da je Utržan krenuo po nju, ali da nije uspeo da je dohvati jer ju je on gurnuo u ćošak. Onda je Utržan krenuo ka njemu u nameri da ga sruši zbog čega je on pucao u njega. Moj, ali i stav drugih pravnika koji su analizirali ovu odbranu, bio je da je Bećirović, tada mlad vojnik, bio ucenjen i da mu je rečeno šta treba da kaže pred sudom – navodi predsednik „Veritasa”.
O ubistvu Utržana pokušao je na sednici 17. februara 2003. godine da govori i nekadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević. Obraćajući se sudiji Meju koji je vodio postupak protiv njega, Milošević je pored ostalih podataka o događaju u Rakitiju kazao da su pripadnici ZNG odveli zarobljene vojnike JNA u Rakitije i tamo ih selektovali po nacionalnoj osnovi tako što su izdvojili i pustili na slobodu Hrvate, Slovence, Albance i muslimane, dok su Srbe i Crnogorce zatvorili i mučili.
– Nakon višednevnog fizičkog mučenja, Utržana su pripadnici ZNG ubili vatrenim oružjem, pucajući mu u glavu. Njegovo telo, u zatvorenom limenom kovčegu, porodici je 5. oktobra isporučila JNA – rekao je Milošević pre nego što ga je sudija Mej prekinuo, a onda nastavio. – Molim vas da imate u vidu da je ove podatke, uz navođenje broja lične karte i ličnih podataka, iznela Nana Lončarević, rođena sestra ubijenog Utržana nakon što je, prateći prenos mog suđenja, čula da general Aleksandar Vasiljević osporava postojanje Rakitija.
Bilo je ovo sve što je nekadašnji predsednik SRJ uspeo da kaže pred Haškim tribunalom.
Autor: Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
