Tužilaštvo ima mnogo dokaza o raketiranju izbegličkih kolona na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna, pored ostalog i transkripte sa Brionske sednice
Dok Hrvatska proslavlja dan kada je zločinačkom akcijom „Oluja” izvršila etničko čišćenje Srba, Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu kompletira dokumentaciju u istragama zlodela na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna u BiH, kada je u raketnim napadima na izbegličke kolone smrtno stradalo 14 a ranjeno više od 100 ljudi i dece.
– Hrvatska ometa pravdu i ne sarađuje na ovom slučaju već krije originalne borbene izveštaje za ova dejstva – kaže advokat Dušan Bratić.
Dokaze protiv hrvatskih pilota koji su 7. i 8. avgusta 1995. godine raketirali izbegličke kolone na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna kod Dvora na Uni, podneo je pre dve godine. Istraga se vodi i protiv tadašnjeg zamenika komandanta Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane i komandanta eskadrile.
Advokat naglašava da su sud čovečanstva prirodnom smrću izbegli ne samo vrhovni komandant Franjo Tuđman, nego i načelnik Glavnog stožera Oružanih snaga Hrvatske general Zvonimir Červenko, inače rođen u Srbiji, u Prijepolju, kao i komandant Ratnog vazduhoplovstva general Imre Agotić.
Istraga, međutim, raspolaže imenima pilota i detaljima o tome kako su izvedeni zločini nad civilima. Borbeni izveštaji koje su hrvatski piloti sačinili posle raketiranja samo su deo dokaznog materijala za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
– Hrvatska krije „Knjižice evidencije naleta pilota” i „Knjižice održavanja vazduhoplova”, kao što je od Haškog tribunala krila „Topničke dnevnike” u predmetu Ante Gotovine. Ipak, naše tužilaštvo raspolaže svim podacima i dokazima, pa i imenima pilota od kojih je jedan sada na visokom položaju u Ratnom vazduhoplovstvu Hrvatske i kojeg je Tuđman za to nedelo odlikovao. Da bi se sudilo za ove zločine potrebna je takozvana politička volja koja ovde, za sada, izgleda izostaje – kaže advokat Dušan Bratić.
Među dokazima su i transkripti sa Brionske sednice od 31. jula 1995. godine, iz kojih se jasno vidi genocidna namera.
– Sednicom proširenog sastava Glavnog stožera Oružanih snaga Hrvatske predsedavao je vrhovni komandant Franjo Tuđman. Prilikom razmatranja operativnog plana „Oluja 95”, Tuđman je izrekao zapovest da „Srbe treba tako udariti da praktično nestanu”, a za one koje „ne zahvate” ostaviti dva izlaza i to pravac preko Dvora na Uni ka Bosanskom Novom i preko Kulen Vakufa ka Bosanskom Petrovcu. Upravo iz odluke da se ostave ta dva pravca za izvlačenje civila, proizilazi umišljaj da se dejstvuje po civilima – navodi advokat Bratić.
Prema načinu delovanja, vremenskom okviru i mestu dejstvovanja i posledicama vidljivo je da je reč o koordiniranim akcijama Ratnog vazduhoplovstva hrvatske vojske, sa krajnjim ciljem zastrašivanja i ubistava civilnog stanovništva, sve u skladu sa idejom i zapovešću Tuđmana.
– Ta dva događaja, Brionska sednica i raketiranje na Petrovačkoj cesti i u Svodni, idejno su povezani. Ovaj drugi je otelotvorenje Tuđmanove vojničke ideje i zapovesti da Srbe treba tako udariti da nestanu – da se nikada više na svoje ne vrate. Genocidom je konačno rešeno hrvatsko pitanje, što predstavlja moralni i civilizacijski pad Hrvatske i njenih podstrekača i pomagača – objašnjava Bratić.
Hrvatska vojska je izvršila napad na teritoriju tadašnje Republike Srpske Krajine, zaštićene zone UN, usled čega je većinsko srpsko stanovništvo počelo da beži u pravcu teritorije Republike Srpske i dalje prema Srbiji.
– Stanovništvo sa područja Like i Dalmacije kretalo se putnim pravcem Donji Lapac – Kulen Vakuf – Drvar – Bosanski Petrovac – Ključ. Kolona se sastojala isključivo od civila, starih i iznemoglih osoba, žena i dece, civilnih putničkih motornih vozila, zaprega, traktora i slično. Deo te kolone se 7. avgusta u popodnevnim časovima zatekao na magistralnom putu Bosanski Petrovac – Ključ, u mestu Kapljuh, selo Bravsko. U tom trenutku iznad planine Grmeč nadletao je jedan borbeni avion „mig-21” sa oznakama Vojske Hrvatske – „šahovnicama” na repnom delu aviona. U zaokretu posle izviđanja, poravnao se sa pravcem kretanja kolone i potom izvršio dejstvo ubojnim sredstvima, sve po putničkim i teretnim vozilima, zaprežnim kolima, traktorima i drugim civilnim prevoznim sredstvima. Zatim se avion udaljio prema teritoriji Hrvatske – navodi Bratić.
Od posledica rasprskavajućeg dejstva ubojnih sredstava na Petrovačkoj cesti poginuli su Darinka Drča (68) i njen unuk Jovica Drča (6), Mirjana Dubajić (21), rođeni brat i sestra Žarko (9) i Nevenka Rajić (11), Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko Vuković (13), Mirko Stelja (34) i njegov otac Branko Stelja (72) i Milka Kovačević (83), a teže je i lakše ranjeno oko 50 civila, među njima i dece.
Narednog dana, 8. avgusta, hrvatski piloti raketirali su izbegličku kolonu u mestu Svodna kod Dvora na Uni.
– Dan posle zvanične obustave borbenih dejstava Hrvatske vojske, odnosno okončanja „Oluje”, oko 17.50 časova, sa vojnog aerodroma „Pleso” kod Zagreba poletela su dva aviona „mig-21” i prodrla 15 kilometara u vazdušni prostor Bosne i Hercegovine i na pravcu puta Bosanski Novi – Prijedor, u mestu Svodna, nadleteli kolonu izbeglica. U zaokretu posle izviđanja, a pošto su se piloti uverili da je reč o civilima, izvršili su vatreno dejstvo po koloni nenavođenim raketama S-5KP, pa su usled rasprskavajućeg dejstva tih ubojnih sredstava poginula četiri civila, a ranjeno više od 50 – kaže Dušan Bratić.
Borbeni izveštaji ovih pilota deo su dokaznog materijala koji se nalazi u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije.
Aleksandra Petrović
Povezani tekstovi
